Ova jednostavna navika za stolom menja sve: Nauka otkriva kako svesno jedenje vodi ka zdravijoj ishrani

Sigurno ste čuli za termin "mindful eating" ili svesno jedenje - praksu da budemo prisutni u trenutku dok jedemo, da obraćamo pažnju na signale tela, uživamo u svakom zalogaju i jedemo bez žurbe i ometanja. Iako deluje kao trend iz domena samopomoći, novo istraživanje francuskih naučnika pokazuje da ova praksa ima stvaran i merljiv uticaj na naše prehrambene izbore. Tačnije, svesno jedenje nas podstiče da se hranimo zdravije, češće biramo biljne namirnice i spontano smanjujemo unos mesa i mlečnih proizvoda - a sve to bez osećaja odricanja.

Velika studija o ishrani i svesnom jedenju

U sklopu francuske studije NutriNet-Santé, istraživači su analizirali podatke čak 13.768 odraslih osoba koje su popunile upitnike o prehrambenim navikama i navikama vezanim za svesno jedenje. Istraživanje je objavljeno u uglednom časopisu Scientific Reports i fokusiralo se na vezu između rezultata na skali svesnog jedenja (Mind-Eat Scale) i kvaliteta biljne ishrane, koristeći tzv. indeks biljne ishrane (PDI).

Rezultati su jasni - što su ispitanici imali više rezultate na skali svesnog jedenja, to su njihove prehrambene navike bile zdravije i više usmerene ka biljkama. Takođe, pokazalo se da osobe koje jedu svesno imaju manju sklonost ka nezdravim biljnim opcijama, poput rafinisanih ugljenih hidrata i prerađene hrane na biljnoj bazi.

Ko su osobe koje jedu svesno?

Zanimljivo je da su starije osobe, muškarci, fizički aktivni ljudi i oni sa višim obrazovanjem i većim primanjima češće postizali više rezultate na testu svesnog jedenja. Takođe, penzioneri su bili među onima koji najčešće praktikuju ovu vrstu prisutnosti tokom obroka.

Istraživači su dodatno analizirali šest dimenzija svesnog jedenja - svest, nenametljivost, otvorenost, zahvalnost, neosuđivanje i slušanje gladi/sitosti. Najjaču povezanost sa zdravijom biljnom ishranom imale su dimenzije „zahvalnost“ (posebno izražena kod ljudi koji cene poreklo hrane i trud onih koji je pripremaju) i „otvorenost“ (spremnost da se isprobaju nove namirnice i ukusi). S druge strane, dimenzija „neosuđivanja“ bila je paradoksalno povezana s većim unosom nezdravih biljnih proizvoda - što sugeriše da nepristrasnost može dovesti i do previda kada je u pitanju kvalitet hrane.

Manje mesa i mleka, ali riba ostaje

Iako su ljudi koji jedu svesno značajno smanjili unos crvenog mesa i mlečnih proizvoda, unos ribe nije se promenio. Naučnici pretpostavljaju da je to posledica evolutivne psihologije - ljudi instinktivno pokazuju više empatije prema toplokrvnim životinjama nego prema ribama.

Takođe, osobe sa visokim nivoom svesnog jedenja češće su se identifikovale kao vegetarijanci, peskovegetarijanci ili vegani. To pokazuje da praksa svesnog jedenja nije samo teorijska vežba pažnje, već direktno utiče na izbor hrane i celokupan stil ishrane.

Šta nam sve ovo govori?

Ova studija nam nudi dragocen uvid u to kako psihološki pristupi ishrani mogu doprineti javnom zdravlju i održivosti. U vremenu kada se sve više priča o neophodnosti prelaska na biljnu ishranu, praksa svesnog jedenja se izdvaja kao jednostavan, lični alat koji svako može da primeni bez dijeta, zabrana i brojanja kalorija.

Naravno, kao i svaka opservaciona studija, i ova ima svoja ograničenja - pre svega što ne može da dokaže uzročno-posledičnu vezu. Moguće je da osobe koje već jedu više biljne hrane razvijaju i veću svest tokom obroka, a ne obrnuto. Ipak, ova otkrića otvaraju prostor za dalje istraživanje i primenu svesnog jedenja u javnozdravstvenim kampanjama i obrazovanju o ishrani.