Lažni stručnjaci nas truju na mrežama: Da li i vi nasedate na njihove savete o ishrani?

Internet je jezgro dezinformacija koje neki ljudi, sebe predstavljajući kao stručnjake, dodatno zatrpavaju. Od tog uticaja svakako najviše stradaju oni koji se „leče preko interneta”, odnosno korisnici koji traže savete o ishrani i zdravlju preko društvenih mreža, umesto od stručnjaka. Nova analiza otkriva da milioni ljudi širom sveta dolaze u kontakt s opasnim zdravstvenim dezinformacijama koje šire pojedinci motivisani ne naukom, već profitom.

Prema najnovijem izveštaju Nutrition Misinformation in the Digital Age 2024-2025, čak 53 uticajne osobe na društvenim mrežama odgovorne su za širenje ogromnog broja pogrešnih i potencijalno štetnih saveta o ishrani i zdravlju. Njihov sadržaj doseže i do 24 miliona ljudi, većinom onih koji aktivno traže načine da poboljšaju zdravlje, ali su pritom podložni manipulaciji.

Veliki deo saveta koje dele direktno je u suprotnosti s preporukama relevantnih zdravstvenih institucija, a zanimljivo je da više od polovine ovih influensera nema nikakve formalne kvalifikacije u oblasti medicine ili nutricionizma. Još alarmantnije, 96 posto njih ima direktnu finansijsku korist od širenja tih informacija, bilo kroz prodaju raznih „biohakovanja”, organizaciju sumnjivih „medicinskih” konferencija ili promociju suplemenata i ekstremnih dijeta.

Opasne poruke se prodaju kao zdravlje

Među popularnim „savremenim“ trendovima koje ovi influenseri propagiraju nalaze se mesne i karnivorske dijete, koje favorizuju crveno meso i iznutrice, često uz zanemarivanje svih drugih izvora proteina. Neki promovišu ketogenu, dok drugi hvale sirovo mleko uprkos brojnim naučnim dokazima o njegovim rizicima.

Ove dijete i proizvodi ne samo da nisu naučno potvrđeni, već su povezani s povećanim rizikom od srčanih bolesti, kancera i brojnih drugih zdravstvenih problema. Ipak, njihovoj popularnosti doprinosi harizmatičan nastup i navodno „alternativni“ pogled na zdravlje koji deluje revolucionarno, iako je u osnovi štetan.

Ko su „super-širitelji“ i zašto su toliko opasni?

Autori izveštaja ističu da većina ovih influensera nije medicinski obrazovana - čak 87 posto nije lekar, a svaki peti se lažno predstavlja kao neko ko ima stručne kvalifikacije. Neki čak izmišljaju diplome i koriste medicinsku terminologiju da bi stekli poverenje publike.

Prepoznata su tri osnovna tipa širitelja dezinformacija: oni koji izmišljaju stručne titule, oni koji promovišu teorije zavere protiv zvanične medicine, i oni koji koriste marketinške veštine kako bi profitirali od nepoverenja prema nauci i lekarima.

Zbog ovakvih trendova, Svetski ekonomski forum već drugu godinu zaredom označava dezinformacije kao jedan od najvećih kratkoročnih globalnih rizika, jer doprinose destabilizaciji društva i gubitku poverenja u institucije.

Potrebna je hitna reakcija - znanje protiv dezinformacija

Izveštaj poziva na sveobuhvatan odgovor u tri pravca: bolju edukaciju iz oblasti ishrane i digitalne pismenosti, promociju stručnih i licenciranih autora na internetu, i uvođenje etičkih smernica koje će sprečiti zloupotrebu medicinskih titula.

Rešenje nije zabrana, već borba istim oružjem - jasnim, dostupnim, naučno utemeljenim informacijama koje će pomoći ljudima da prepoznaju šta je zaista zdravo, a šta samo skupo i opasno obećanje.

U digitalnom dobu, gde se informacije šire brže nego ikad, odgovornost za zaštitu javnog zdravlja ne leži samo na institucijama, već i na svakom pojedincu. Prepoznavanje razlike između naučno utemeljenih saveta i marketinških trikova postaje ključno za očuvanje zdravlja. U vremenu kada influenseri bez stručnih kvalifikacija oblikuju percepciju o ishrani i životnim navikama, neophodno je razvijati kritičko mišljenje, ulagati u obrazovanje i oslanjati se na proverene izvore. Zdravlje nije trend – ono zahteva znanje, odgovornost i poverenje u nauku.