Zašto „normalan“ holesterol nije optimalan: Skriveni rizik koji vaši nalazi ne otkrivaju

Često se osećamo umireno kada nam lekar kaže da nam je holesterol „normalan“. Ali u svetu u kojem je normalno umreti od srčanog udara, možda „normalno“ i nije ono čemu bi trebalo da težimo. Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su vodeći uzrok smrti u svetu, a i u Srbiji su srčani i moždani udari među najčešćim uzrocima smrtnosti — čak i kod ljudi koji veruju da su „zdravi“. Čini se da bi bilo mudro preispitati šta zapravo znači - imati normalan holesterol?

Loš holesterol nedvosmisleno ključni faktor za pojavu naslaga na krvnim sudovima

Nalazi iz stotina istraživanja koja su obuhvatila milione ljudi nedvosmisleno potvrđuju da LDL holesterol — takozvani loš holesterol — uzrokuje aterosklerotične kardiovaskularne bolesti, odnosno stvaranje naslaga u arterijama koje dovode do srčanih i moždanih udara.

Od deset poznatih faktora rizika za aterosklerozu — među kojima su pušenje, povišen pritisak, dijabetes, stres i gojaznost — holesterol je jedini bez koga bolest ne može nastati. Svi drugi faktori mogu ili ne moraju biti prisutni, ali povišen holesterol iznad fiziološki idealnih vrednosti – mora biti prisutan za nastanak naslaga na krvnim sudovima.

Nažalost, kada vam lekar kaže da vam je holesterol „normalan“, to samo znači da je normalan za današnju populaciju u kojoj su prerani srčani udari – uobičajena pojava. Ono što zapravo želimo je optimalan nivo holesterola — onaj koji neće ugroziti naše arterije, već će one ostati čiste i elastične.

„Normalan“ nivo holesterola ne znači i zdrav nivo holesterola — samo uobičajen

Dr Majkl Greger, nutritivni stručnjak i autor nekoliko bestselera iz oblasti ishrane i zdravlja, upozorio je nedavno da čak i ljudi sa tzv. „normalnim“ vrednostima po trenutnim medicinskim standardima (ukupan holesterol ispod 5,2 mmol/L, pritisak ispod 120/80, normalan šećer u krvi) - često imaju neotkrivene naslage u arterijama.

Po njegovim rečima, u jednoj velikoj studiji gde su ljudima radili CT snimanje arterija, kod čak 38% osoba sa „idealnim“ vrednostima holesterola su, bez obzira na to, pronađene aterosklerotične naslage.

On objašnjava da je razlog u tome što današnje „normalno“ za nivoe holesterola nije i biološki normalno. Naime, kada su istraživači posmatrali populacije koje su se tradicionalno hranile neprerađenom hranom, pre nego što su usvojili zapadnjački način ishrane — prosečan LDL holesterol kod odraslih je bio između 1,3 i 1,8 mmol/L.

A danas se „normalnim“ često smatra nivo holesterola od 3,1–3,4 mmol/L - dakle skoro duplo više nego što je naše telo evolutivno predviđeno da podnosi. Sudeći po naslagama na arterijama kod ljudi sa „normalnim“ nivoom holesterola – izgleda da naše arterije nisu dizajnirane za savremene vrednosti holesterola.

Kolika je prava - optimalna granica LDL holesterola?

Stručnjaci danas smatraju da je LDL između 0,8 i 1,8 mmol/L ono što zapravo normalno za ljudsku fiziologiju. Ljudi koji žive i jedu kao naši davnašnji preci — dakle, uz jedostavnu ishranu većinski zasnovanu na celovitim biljnim namirnicama — prirodno imaju tako niske vrednosti holesterola, bez lekova. To je i razlog zbog koga populacije koje tradicionalno jedu biljno, poput nekih zajednica u ruralnoj Aziji ili Africi, gotovo da i ne poznaju srčane bolesti.

Kako prirodno sniziti loš LDL holesterol?

Savremena medicina može da snizi holesterol lekovima statinima, ali oni nose rizik od nuspojava poput bolova u mišićima ili problema sa jetrom. S druge strane, promene stila života snižavaju holesterol bez ikakvih rizika, uz brojne dodatne koristi — optimalnu telesnu težinu, niži pritisak, više energije i bolju probavu.

Ključ su biljne namirnice zbog malog udela zasićenih masti i mnogo vlakana, među kojima se izdvajaju:

• mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije)
• integralne žitarice
• voće i povrće
• orašasti plodovi i semenke u umerenim količinama

Osobe koje jedu celovitu biljnu ishranu mogu prirodno imati LDL od 1,8 mmol/L ili čak niži — a to je nivo pri kojem se ne stvaraju naslage u krvnim sudovima.

Naslage u krvnim sudovima talože se godinama i proporcionalno visini holesterola

Još jedan važan uvid koji često promiče ljudima jeste da se naslage u krvnim sudovima ne stvaraju preko noći, već proporcionalno visini holesterola i dužini vremena tokom kojeg su krvni sudovi izloženi povišenim masnoćama. Drugim rečima, što duže imate visok LDL, to su veće šanse da će se aterosklerotski plakovi formirati i ugroziti cirkulaciju. Zato je ključno da reagujemo na vreme, a ne da čekamo da se pojave simptomi, jer tada može biti – kasno.

Dakle, imati „normalan“ holesterol u društvu u kojem je normalno umreti od srčanog udara - nije nešto čime treba da se ponosimo. Trebalo bi da težimo fiziološki i evolutivno zdravim vrednostima holesterola - onima koje postižemo kade se hranimo neprerađenom pretežno biljnom hranom, a ne industrijskim prerađevinama i životinjskim mastima.

Kod većine ljudi, ishrana zasnovana na celovitim biljnim namirnicama može dovesti LDL na nivo pri kojem se plak više ne stvara, čak i bez lekova. Međutim, za one koji već imaju visok rizik ili genetsku predispoziciju, ili su im vrednosti LDL-a znatno povišene, uzimanje lekova poput statina može biti neophodno i spasiti život. Najbolji pristup za one koji su već u riziku od posledica ateroskleroze je kombinacija — lekovi kada su zaista potrebni, ali uvek uz promenu načina života, jer samo tako delujemo na uzrok, a ne samo na posledicu.