Milion hobotnica godišnje zatvorenih u rezervoarima:Da li je prva farma hobotnica granica naše bezosećajnosti?

Vest o prvoj planiranoj komercijalnoj farmi hobotnica u Španiji dočekana je sa razlogom sa uznemirenošću. Ideja da zatvaramo ova izuzetno inteligentna bića u rezervoare, da ih hranimo otpadom iz industrije ribolova i na kraju ubijamo smrzavanjem, nije samo neprihvatljiva, već duboko zabrinjavajuća. Hobotnice nisu roboti s pipcima. One osećaju, uče, igraju se, pokazuju radoznalost i individualnost. I baš zato što znamo koliko su kompleksne, ne možemo se praviti da ne znamo šta im činimo.

Preporučujemo

Zašto naučnici i organizacije širom sveta pozivaju na zabranu prve farme hobotnica

Španska kompanija Nueva Pescanova planira da otvori prvu farmu hobotnica na svetu u luci Las Palmas, na Kanarskim ostrvima. U objketu sa oko 1.000 rezervoara, godišnje bi se uzgajalo milion jedinki vrste Octopus vulgaris, sa početkom rada najavljenim već za 2027. godinu. Meso bi bilo namenjeno luksuznim tržištima poput Japana, Južne Koreje i SAD-a.

Kompanija ovaj projekat predstavlja kao tehnološki napredak i održivo rešenje za pritisak na divlje populacije hobotnica. Međutim, prema brojnim naučnicima, ekolozima i organizacijama za zaštitu životinja, reč je o projektu koji otvara novu eru industrijalizovanog okrutnog uzgoja i rizika za čitave morske ekosisteme.

Narušena sloboda

Hobotnice su izuzetno teritorijalne životinje koje u divljini love noću, u mraku i miru. Na farmi bi bile prisiljene da žive u prenatrpanim rezervoarima (10-15 jedinki po kubnom metru), pod neprekidnim svetlom, što je potpuno suprotno njihovim prirodnim potrebama. Iako kompanija tvrdi da su smanjili agresivnost selekcijom i kontrolom uslova, naučnici upozoravaju da takvo okruženje izaziva stres, sukobe, pa čak i kanibalizam.

Kompanija je već najavila da očekuje stopu smrtnosti od 10 do 15%, što bi u bilo kojoj drugoj vrsti uzgoja bilo neprihvatljivo.

Metoda ubijanja

Planirana metoda klanja podrazumeva potapanje hobotnica u ledenu vodu od -3°C bez prethodnog omamljivanja. Iako zvuči brzo i "čisto", naučna istraživanja pokazuju da ovaj metod izaziva paniku, bol i produženu patnju. Smrt može nastupiti tek nakon 9 minuta. I dok ribari često koriste udarce u glavu kao brži metod, ova metoda industrijskog smrzavanja je već zabranjena za mnoge vrste riba kod velikih trgovinskih lanaca.

Zašto je “farma velike dobrobiti” nemoguć koncept

Prema mišljenju stručnjaka farme hobotnica sa velikim standardima dobrobiti jednostavno nisu izvodljive. Hobotnice su izuzetno inteligentna i osetljiva bića, pa su industrijski uslovi (zatvoren prostor, buka, svetlost, blizina drugih jedinki) suprotni njihovim biološkim potrebama. Pored fizičkog bola, ovakvi uslovi izazivaju i psihološku patnju, što je dodatni razlog za zabrinutost.

Osim toga, industrijalizovani uzgoj predstavlja pretnju za javno zdravlje i morske ekosisteme. Hobotnice proizvode azotna i fosforna jedinjenja koja bi se, prema planovima kompanije, filtrirala i vraćala u more, ali stručnjaci upozoravaju da je rizik od zagađenja veliki.

Etika, ekologija i tržišni apsurd

Hobotnice su mesožderi i zahtevaju ogromne količine proteina, što znači da je potrebno do devet kilograma ribe za tri kilograma mesa hobotnice. Dakle, umesto da rastereti ribolov, ovakav uzgoj zapravo povećava pritisak na već iscrpljene morske resurse. Istovremeno, cena hobotnica na tržištu mogla bi pasti, čime se podstiče veća potrošnja i otvaraju novi potrošački lanci.

Tehnologija nas ne opravdava ako zaboravimo saosećanje

Možda ćemo uskoro videti prve hobotnice koje plivaju u veštačkim rezervoarima, u svetlosnim uslovima koje nikada ne bi odabrale, hraneći se industrijskim ostatkom i čekajući smrt koja dolazi sa ledenim talasom. Nauka je dokazala da možemo da ih uzgajamo. Pitanje je: da li ćemo koristiti to znanje za dobro, ili ćemo ga upotrebiti da još jednom zanemarimo ono što znamo o inteligenciji, patnji i empatiji?