Pokrenula revoluciju u načinu na koji gledamo životinje: Poslednji naklon za Džejn Gudal

Dr Džejn Gudal je preminula 1. oktobra 2025. u 92. godini, ostavljajući iza sebe ogroman naučni, moralni i humanitarni trag. Neumorno je do poslednjeg dana obilazila svet, držala predavanja o potrebi zaštite prirode i životinja i širila poruku nade za čovečanstvo. Iznenada je i preminula upravo u toku predavačke turneje po Kaliforniji.

Džejn Gudal nije bila samo istaknuta primatološkinja, koja se proslavila rezultatima u izučavanju šimpanzi, već i vizionarka koja je ljudima pokazala da životinje nisu mašine — već da imaju emocije, ličnosti, odnose, bol i radost — da su individue u pravom smilslu te reči. Njeno ime zauvek će ostati upisano u istoriju nauke, ali i u srca miliona ljudi širom sveta koji su uz nju naučili da sve životinje zaslužuju poštovanje i saosećanje.

Životinje imaju ličnost i emocije — njeno revolucionarno stanovište

U vreme kada je u nauci vladalo mišljenje da životinje funkcionišu isključivo po instinktu, Gudal je u Gombeu, nacionalnom parku u Tanzaniji, posmatrala šimpanze kako koriste alate, izražavaju tugu, radost, igraju se, stvaraju prijateljstva i rivalitete. Odbila je da ih posmatra samo kao „objekte istraživanja“ označene brojevima — davala im je imena i opisivala ih kao jedinstvene individue. Zbog toga je nailazila na kritike iz akademskih krugova, pa i podsmeh, uz primedbu da ne može biti objektivna u istraživanjima, ako ima empatiju prema svojim subjektima.

Na sreću, Džejn se nije obazirala na ovakve kritike nekih kolega profesora, pa je jednom prilikom u starijim godinama objasnila i zašto: „Imala sam sjajnog učitelja kada sam bila mala, koji me je već tada vrlo dobro naučio da je sve što su ovi profesori govorili – čista glupost. Taj učitelj je bio – moj pas Rasti. Sigurna sam da i svako od vas ko je imao neku životinju – psa, mačku, morsko prase, papagaja ili nešto drugo, zna vrlo dobro - da mi (ljudi) nismo jedina bića na planeti koja poseduju ličnost, sposobnost razmišljanja i emocije.“

Naučni rad i posmatranja Džejna Gudal pokazali su da životinje mogu osećati — i to ne samo osnovne potrebe, već i složenija stanja: ljubav, strah, tugu, pa čak i empatiju. Time je srušila tadašnje granice nauke i otvorila put novom razumevanju odnosa čoveka i životinje. Danas je u nauci prihvaćeno da su ljudi deo životinjskog carstva, a ne nekakva potpuno odvojena vrsta (i posebna, što su mnogi verovali).

Ishrana bez mesa — etika, saosećanje i planeta

Gudal je veći deo života bila vegetarijanka, a kasnije se opredelila i za vegansku ishranu. Razlog je bio ličan i etički: patnja životinja u industriji mesa i mleka bila je za nju neprihvatljiva, a razumela je i štetu koju takva proizvodnja nanosi planeti.

Jednom prilikom je rekla:

„Meso na tanjiru za mene predstavlja samo - bol, strah i patnju.“

Odluka da prestane da jede meso bila je prirodna posledica njenog uverenja da su životinje osećajna bića i da svako od nas može da doprinese smanjenju njihove patnje.

Nada je u mladima: Roots & Shoots i obrazovanje kao ključ spasa

Posebno važan deo njenog života bio je rad sa mladima. Osnovala je globalni program Roots & Shoots (Korenje i izdanci), kroz koji je povezivala decu i studente širom sveta, inspirišući ih da postanu čuvari prirode, životinja i zajednica u kojima žive.

Verovala je da upravo mladi poseduju hrabrost i kreativnost da naprave promene koje su odraslima često delovale kao preteške ili nemoguće. Smatrala je da bez mladih nema budućnosti i da njihovo buđenje može biti jedina nada u obuzdavanju klimatskih promena.

Njeno prihvatanje smrti — “nova avantura”

Kakav je nepokolebljiv i mladalački duh imala Džejn Gudal, govori i to da je u jednom od poslednjih intervjua govorila o smrti ne kao o kraju, već kao o „svojoj novoj avanturi“. Prihvatala je prolaznost sa smirenošću i verom da svaki deo života ima svoj smisao — rast, učenje, tugu i radost, ali i dostojanstven kraj.

Citati Džejn Gudal koji nas inspirišu

„Životinje imaju ličnosti, moć razmišljanja i emocije.“

„Najmanje što mogu je da govorim za one koji ne mogu da govore za sebe.“

„Samo ako razumemo, samo ako nam je stalo, mi ćemo pomoći. Samo ako pomognemo, bićemo spaseni.“

„Najveća opasnost za našu budućnost je – apatija.“

Poruke za budućnost i nas u Srbiji

Nasleđe Džejn Gudal može biti snažna inspiracija i za naše društvo. Njene poruke nas podsećaju da:

• Životinje nisu resurs, već bića sa unutrašnjim životom.
• Naše svakodnevne odluke o ishrani i potrošnji utiču i na njih, ali i na našu planetu.
• Male promene, poput smanjenja ili prestanka konzumiranja mesa, mogu imati ogroman pozitivan uticaj.
• I najvažnije: ulaganje u mlade generacije znači ulaganje u budućnost života na Zemlji.

Dr Džejn Gudal je živela život ispunjen strašću, hrabrošću i saosećanjem. Njena istraživanja i poruke promenili su nauku, ali i način na koji posmatramo prirodu, životinje i jedni druge. Iako više nije fizički prisutna, njen duh ostaje među nama - u svima koji veruju u saosećanje, u moć mladih i u ideju da svet može biti pravedniji i lepši za sva bića.