Fenomen „gađenja prema mesu“: Samo mesec dana bez mesa može da nas promeni

Svake godine sve više ljudi odlučuje da trajno ili povremeno smanji ili potpuno izbaci meso iz ishrane. U Velikoj Britaniji, inicijative poput „Veganuary“-ja (vegan tokom januara) prerasle su u pravi pokret, koji ohrabruje ljude da tokom januara probaju biljnu ishranu — zbog zdravlja, životinja ili planete. Prateći ovu akciju naučni istraživači su primetili nešto fascinantno: mnogi ljudi koji mesec dana ne jedu meso ne samo da ga kasnije jedu manje — već počinju da osećaju gađenje prema njemu. Da li se isto može desiti i u Srbiji, a u vezi sa periodima božićnog i uskršnjeg posta, kada određeni broj ljudi više od mesec dana potpuno izbegava meso?

Ovaj fenomen su inače nazvali „meat disgust“ („gađenje prema mesu“) i on sve više zaokuplja pažnju psihologa i istraživača ponašanja. A ono što otkrivaju je koliko se zapravo brzo naši ukusi i emocije prema hrani mogu promeniti.

Šta pokazuje istraživanje: Samo za jedan mesec može se promeniti naša reakcija prema mesu

U manjoj britanskoj studiji praćeno je 40 ljudi koji inače redovno jedu meso. Tokom januara pokušali su da ga smanje ili izbace - uz povremene „grehove“, što je sasvim očekivano. Rezultati su bili prilično iznenađujući: Čak 28 od 40 učesnika razvilo je pojačano gađenje prema mesu do kraja meseca.

Autorka studije, Elisa Becker sa Univerziteta u Oksfordu, pojasnila je: „Što su manje mesa jeli tokom Veganuary-a, to je njihovo gađenje prema njemu više raslo. Kada prestanete da jedete meso, osećaj se još pojačava. Ovo sugeriše da samo mesec dana bez mesa menja način na koji ga doživljavamo.”

U većoj šestomesečnoj studiji na Univerzitetu u Ekseteru, Becker je otkrila da se 74% vegetarijanaca našlo u kategoriji „onih koji osećaju gađenje prema mesu“. Drugim rečima: Što manje jedemo mesa, to nam je ono – sve manje privlačno.

Zašto se ovo događa? Povratna sprega između navika i emocija

Psiholozi objašnjavaju da se gađenje ne javlja odmah. Štaviše, tokom prvih nedelja neki ljudi osećaju jaču želju za mesom nego pre. Ali zatim, postepeno, događa se sledeće:

• Smanjujete unos mesa. 
• Čula ukusa i mirisa počinju da se menjaju.
• Meso počinje da deluje teže, masnije, intenzivnijeg mirisa.
• Javlja se prvo blago, pa potom snažnije gađenje.
• Gađenje dodatno smanjuje želju da ponovo jedemo meso.

Psiholog sa Univerziteta Lankaster ističe: „Izbegavanje mesa tokom vremena rekalibrira naš apetit. Gađenje se ne javlja odmah — potrebno je malo više vremena.”

Mnogi ljudi koji su komentarisali rezultate ovih istraživanja, u velikom procentu su potvrdili da su mali slična iskustva - posle mesec ili dva bez mesa, miris i ukus postanu neprijatni. To je ono što već dugo tvrde i mnogi vegani i vegeterijanci - da ne izbegavaju meso samo zbog pravila načina ishrane, već zato što ga više ne žele.

A zašto je dobra ideja da smanjimo unos mesa - ne samo zbog zdravlja, već i zbog planete?

Rastuće inicijative za smanjenje mesa nisu važne samo za zdravlje. One imaju ogroman značaj i za životnu sredinu i klimatske promene. A podaci su neumoljivi:

• Proizvodnja životinjskih proizvoda stvara 57% emisija CO2 iz globalnog sistema hrane.
• Biljna hrana stvara samo 29% ovih emisija, iako hrani mnogo više ljudi.
• Hrana životinjskog porekla obezbeđuju manje od 20% svetskih kalorija, ali većinski doprinosi klimatskom opterećenju od proizvodnje hrane.

To znači da je pretežno biljna ishrana najefikasnija stvar koju kao pojedinci možemo da uradimo u borbi protiv klimatskih promena.

Šta se dešava nakon mesec dana apstinencije od mesa?

Najvažnije pitanje je: da li se ljudi posle ovakvih perioda bez mesa olako vraćaju starim navikama? Istraživanja su pokazala da se mnogi vraćaju, ali:

• jedu manje mesa nego pre
• biraju kvalitetnije i jedu manje porcije
• imaju manju želju za mesom
• biraju više biljnih opcija za obroke
• osećaju se bolje i prijavljuju manje tegoba sa varenjem.

Jedan mesec bez mesa izgleda funkcioniše kao psihološki i fiziološki „reset“. Ljudi često misle da je prelazak na biljnu hranu stvar snage volje. Ali nauka sada pokazuje da naše telo i psiha, kada izbacimo meso iz ishrane, počinju da sarađuju sa nama – i to brže nego što očekujemo. Možda je to i najveća vrednost posta i sličnih izazova za ishranu bez mesa: ne teraju nas da se promenimo zauvek, već da damo šansu svom telu da za mesec dana otkrije kako može da se oseća posle takve promene.