Otkriveno da pčele biraju cvetove: Male mudrice tako balansiraju svoju ishranu

Na prvi pogled, deluje da pčele samo sleću s cveta na cvet u potrazi za polenom i nektarom. Ali, novo istraživanje otkriva da iza tog naizgled jednostavnog ponašanja stoji sofisticirana strategija ishrane. Divlje pčele, pokazalo se, biraju različite cvetove kako bi izbalansirale unos proteina, masti i ugljenih hidrata, baš kao da vode računa o svom nutritivnom sastavu.

Preporučujemo

Istraživanje u planinama Kolorada

Ekolozi su tokom osam godina posmatrali osam vrsta bumbara u Stenovitim planinama. Pritom, nisu samo beležili na kojim se cvetovima pčele zadržavaju, već su i analizirali polen koji nose. Rezultati laboratorijskih analiza otkrili su zapanjujuće razlike: dok pojedine biljke imaju polen sa svega 17% proteina, kod drugih taj procenat dostiže čak 86%.

Pored toga, nije svaka sezona ista kada je u pitanju hranljivost cvetova. Prolećno cveće obično sadrži više proteina, dok kasnoletnje vrste nude polen bogat mastima i ugljenim hidratima. Ove promene direktno utiču na potrebe pčelinjih kolonija koje se tokom godine razvijaju i rastu, pa im je potrebna različita kombinacija nutrijenata.

Različite vrste, različite nutritivne niše

Zanimljivo je da se različite vrste bumbara ne takmiče za iste resurse, već zauzimaju odvojene „nutritivne niše“. Krupnije pčele s dužim rilicima više posećuju cvetove čiji je polen bogat proteinima, dok se sitnije vrste okreću onima koji nude više šećera i masti. Na taj način zajednica funkcioniše bez direktnog sukoba - svaka vrsta pronalazi svoj deo nutritivnog prostora.

Šta ovo znači za ljude i prirodu

Otkrića naučnika pokazuju da polen nije uniformna hrana, već prava paleta različitih kombinacija makronutrijenata. To saznanje ima i praktičnu vrednost: prilikom sadnje u baštama ili urbanim parkovima, izbor raznovrsnih biljaka može značiti veliku razliku za opstanak divljih oprašivača.

Pčele nisu slučajni „posetioci“ cvetova, već promišljeni graditelji svog menija. Njihova sposobnost da balansiraju ishranu podseća nas koliko su ove male zajednice složene, ali i ranjive. Dok klimatske promene, gubitak staništa i osiromašenje biodiverziteta ugrožavaju njihove populacije, jasno je da očuvanje raznolikosti biljnog sveta postaje ključno, ne samo za pčele, već i za našu sopstvenu sigurnost hrane.