Iza tona ribe kriju se milijarde života: Akvakultura nadmašila kopneni uzgoj po broju žrtava

Dok se uzgoj životinja na kopnu već vekovima odvija u dobro poznatim okvirima, more i reke postali su poslednjih decenija novi centar intenzivne proizvodnje hrane. Akvakultura, odnosno uzgoj vodenih životinja za ljudsku ishranu, širi se neverovatnom brzinom, ali naša znanja o tim životinjama i njihovim potrebama ostaju iznenađujuće površna.

Preporučujemo

Ogroman broj života u senkama tona ribe

Za razliku od kopnenih životinja koje se broje po jedinkama, vodene životinje se u statistikama pojavljuju samo kao tone biomase. Iza tih brojki kriju se milijarde pojedinačnih života. Procene pokazuju da je samo tokom 2018. godine uzgojeno između 250 i 408 milijardi vodenih životinja, uključujući do 129 milijardi kičmenjaka poput riba, što je višestruko više u odnosu na sve ubijene kopnene životinje u istom periodu.

Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste neverovatna raznolikost vrsta koje se danas uzgajaju u akvakulturi - više od 530 različitih vrsta od 1950. godine do danas. U industrijskim sistemima se tako nalaze ribe, rakovi, školjke, žabe, pa čak i kornjače. Većina njih je tek nedavno „privedena“ pod ljudsku kontrolu, dok je za pripitomljavanje kopnenih životinja čoveku bilo potrebno na hiljade godina.

Različite vrste, različite potrebe

Svaka od tih vrsta ima jedinstvene biološke i emocionalne potrebe, ali savremeni uzgojni sistemi retko kad ih uzimaju u obzir. Mnoge vrste u akvakulturi poseduju osobine koje ih čine posebno ranjivim u zatvorenom i kontrolisanom okruženju. Na primer, crveni močvarni rakovi mesecima brinu o svojim potomcima i čak ih traže ako se razdvoje, dok papagaj-ribe žive i do 40 godina i okupljaju se u stotinama tokom punog meseca da bi se razmnožavale. Jasno je koliko je teško njihove složene prirodne obrasce uklopiti u sterilne, prenatrpane bazene i mreže.

Ipak, upravo se to dešava i zato je rizik od ozbiljnog narušavanja dobrobiti ovih životinja izuzetno visok.

Jaz u znanju 

Najveći problem je to što o dobrobiti vodenih životinja znamo zapanjujuće malo. Za kopnene životinje smo vekovima prikupljali i prenosili znanja, dok za većinu vodenih vrsta imamo tek po koji rad, a često ni to. Jedno istraživanje iz 2021. pokazalo je da postoje naučni podaci o specifičnim potrebama samo 84 uzgajane vrste, što je tek oko trećina pojedinačnih životinja u akvakulturi. Drugim rečima, dok industrija ubrzano puni mreže i bazene, nauka i etika zaostaju miljama.

Akvakultura je možda odgovor industrije na rastuću potražnju za hranom iz mora, ali postavlja i ozbiljno etičko pitanje: da li smemo da pretvaramo osećajna bića u proizvod pre nego što ih uopšte razumemo?