10 anatomskih dokaza da su ljudi prirodno biljojedi: Biologija je neumoljiva

Da li su ljudi prirodni mesojedi, svaštojedi ili biljojedi? Ova debata se vodi decenijama, ali reklo bi se samo u medijima. Jer, kada pogledamo našu anatomiju, fiziologiju i evoluciju vrste, reklo bi se da je nauka biologija prilično neumoljiva, a odgovori više nego jasni. Naime, ako nas zanima šta je zaista „prirodna“ ljudska ishrana, dovoljno je da pogledamo u naše najbliže evolutivne rođake. Šimpanze, sa kojima delimo 98–99% DNK, hrane se oko 97% voćem i biljnom hranom, dok životinje čine tek oko 3% njihovog unosa - uglavnom insekti i povremeno mali sisari. Dakle, ni oni nisu mesojedi, već pre svega – frugivori (hrane se pretežno voćem).

A šta kaže naša ljudska anatomija? Evo pregleda najvažnijih naučnih nalaza koji ukazuju na to da da smo mi ljudi evolutivno - biljojedi.

Preporučujemo

1. Zubi i vilica - ljudi melju hranu, umesto da je kidaju

Pravi mesojedi imaju:

• dugačke, oštre očnjake
• vilicu koja se pomera isključivo gore-dole, kao makaze
• sposobnost da rastrgnu živo meso i da zubima lome kosti.

Ljudi imaju:

• pločaste kutnjake, idealne za mlevenje biljne hrane
• vilicu koja se pomera i levo-desno, kao i drugi biljojedi
• slabe očnjake koji ne mogu da rastrgnu životinje.

2. Digestivni trakt - ljudi imaju creva biljojeda

Mesojedi imaju vrlo kratka creva, jer meso brzo truli. Ljudi imaju duža creva:

• 5-10 puta duža od dužine tela,
• kao biljojedi sporije varenje mesa, koje može da traje čak 2-3 dana
• metabolizam koji se primarno oslanja na glukozu iz biljaka, ne na proteine iz mesa.

3. Želudačna kiselina - ljudi nemaju jačinu kiseline mesojeda

Mesojedi u svakom trenutku imaju pH u želucu oko 1-2, kako bi:

• brzo razgradili proteine mesa
• uništili bakterije iz životinja koje jedu.

Ljudski pH u želucu je mnogo slabiji - oko 4-5, i spušta se tek kada jedemo, što upravo odgovara fiziologiji biljojeda.

4. Vid u 3 osnovne boje - ljudi imaju trihromatski vid kao frugivori

Ovo je jedan od najzanimljivijih dokaza:

• Mesojedi i omnivori su uglavnom dihromati - jer im je radi lova primarno da vidom detektuju pokret.
• Ljudi, šimpanze i drugi frugivori su trihromati - vidimo širi spektar boja.

Zašto? Da bismo mogli da razlikujemo zrelo od nezrelog voća i povrća, crveno od zelenog, slatko od gorkog. Naš vid je očigledno evoluirao za uspešno pronalaženje sočnih biljnih plodova, a ne za lov.

5. Ljudi moraju da unose vitamin C biljnom hranom - mesojedi ga proizvode sami

Ovo je jedan od najsnažnijih argumenata:

• Mesojedi sami u jetri proizvode vitamin C, jer ne jedu biljke.
• Ljudi ne mogu da ga proizvode - moramo da ga unosimo biljkama, baš kao i drugi frugivori.

Evolucija je „ugasila“ enzim za sintezu vitamina C kod vrsta koje jedu mnogo voća.To se desilo i kod ljudi.

6. Ateroskleroza - ljudi dobijaju srčane bolesti, mesojedi ne

Pravi mesojedi mogu da jedu zasićene masti i holesterol u ogromnim količinama bez ikakvog posledičnog začepljenja arterija. Kod ljudi:

• Zasićene masti i holesterol iz životinjskih proizvoda dovode do ateroskleroze
• srčane bolesti su br.1 uzrok smrti među ljudima
• biljna hrana je jedina koja može da preokrene aterosklerozu (nije moguće popraviti stanje krvnih sudova unosom više životinjskih proizvoda).

Da smo evoluirali da jedemo meso, biće da bi se naše arterije ponašale potpuno drugačije.

7. Znojimo se kao biljojedi, ne kao mesojedi

Mesojedi se hlade - dahtanjem. Ljudi se hlade znojenjem, što je tipično za biljojede, a naročito one potekle u toploj klimi, koji jedu voće.

8. Ljudske ruke - prsti za branje voća, a ne kandže za lov

Ljudi nemaju oštre kandže niti druge anatomske prednosti za lov. Naše ruke su idealne za:

• branje voća
• ljuštenje
• nošenje.

9. Digestivni enzimi – ljudski sistem za varenje prilagođen je pre svega varenju biljaka

Pravi mesojedi proizvode enzime specijalizovane za razgradnju proteina i masti iz mesa, uključujući:

• visoko aktivnu želudačnu kiselinu (pH oko 1-2 u svakom trenutku)
• velike količine enzima za razgradnju kolagena i elastina
• enzime koji neutrališu bakterije sa raspadajućeg mesa.

Ljudi pak imaju potpuno drugačiji sistem:

• Naša želudačna kiselina je 5 -100 puta slabija od one kod pravih mesojeda.
• Lučimo amilazu u pljuvački, enzim za varenje ugljenih hidrata iz biljaka - mesojedi je uopšte nemaju.
• Najbolje varimo skrob, vlakna i prirodne šećere iz voća i povrća.
• Kolagen i elastin (vezivna tkiva mesa) varimo mnogo sporije i sa velikim naporom.

Drugim rečima: naš enzimski profil je karkterističan za frugivore, a ne mesoždere.

10. Crevna flora - mikrobiom ljudi je biljojedskog tipa

Mikrobiom životinja odražava njihovu ishranu. Mesojedi imaju bakterije u crevima koje pomažu razgradnju proteina u amonijak i sumporne jedinjenja. Ljudi, kao i drugi biljojedi:

• imaju dominantno bakterije koje vare biljna vlakna
• proizvode kratkolančane masne kiseline (SCFAs), ključne za imunitet, zaštitu od raka debelog creva i zdravlje mozga
• zdraviji mikrobiom što više biljaka jedemo.

Najzdravija i najraznovrsnija crevna flora na svetu nađena je kod ljudskih populacija koje jedu najviše biljnih vlakana (npr. tradicionalne afričke i azijske dijete). Na drugoj strani, što ljudi jedu više mesa i prerađevina, mikrobiom postaje inflamatoran i disbalansiran.

Nauka, biologija, evolucija i anatomija očigledno ukazuju na isto:

• Ljudi su prirodno biljojedi / frugivori, a ne mesojedi.
• Naše telo je prilagođeno hrani bogatoj vlaknima, vitaminima, antioksidansima i kompleksnim ugljenim hidratima.
• Problemi modernog doba (ateroskleroza, inflamacija i njome izazvane hronične bolesti, bolesti digestivnog sistema) nastaju kada jedemo suprotno onome za šta smo evolutivno predviđeni.

U vreme kada je sve više ljudi radoznalo prema biljnoj ishrani, ovakvi uvidi nam pomažu da shvatimo da - biljna hrana nije nikakva „moda“ - ona je deo naše biologije.