Od kiselog kupusa do moćnih mahunarki: Biljna ishrana ove zime smanjuje vaše troškove i jača organizam

Zimski period donosi obilje povrća koje je dugotrajno i hranljivo. Korenasto povrće, kupusnjače i mahunarke postaju osnova jelovnika, upravo zbog lake dostupnosti i dobre nutritivne vrednosti.

Uprkos tim činjenicama, podaci pokazuju da se povrće i dalje nedovoljno koristi u svakodnevnoj ishrani, iako predstavlja jednu od najisplativijih grupa namirnica.

Analize objavljene poslednjih godina ukazuju na to da ishrana zasnovana na biljnim namirnicama može značajno smanjiti troškove hrane. Studija iz 2023. godine, objavljena u časopisu Nutrients, pokazala je da domaćinstva koja se oslanjaju na biljno orijentisanu mediteransku ishranu ostvaruju niže nedeljne troškove u poređenju sa tipičnim zapadnjačkim obrascem ishrane.

Slični zaključci potvrđeni su i u kliničkim istraživanjima objavljenim 2024. godine, u kojima je zabeleženo smanjenje troškova kod ispitanika koji su prešli na biljnu ishranu.

Drugim rečima, više povrća ne znači veći račun.

Praktični načini da zimi jedete povrće pametnije i povoljnije

Sezonske namirnice su "kraljevi" uštede

Povrće koje se u Srbiji zimi može naći je obilno i zasitno. Umesto uvoznog povrća van sezone, fokusirajte se na krompir, šargarepu, celer, cveklu i bundeve. Ne zaboravite kupus, bilo da je svež ili kiseo.

Kiseli kupus je naša tradicionalna "superhrana" - osim što je jeftin, on je moćan prirodni probiotik prepun vitamina C, neophodan za imunitet tokom hladnih meseci.

Smrznuto i konzervirano povrće čuva i novac i vreme

Smrznuto povrće se najčešće zamrzava u trenutku pune zrelosti, što znači da nutritivna vrednost ostaje očuvana. Uz to, traje mesecima i eliminiše bacanje hrane.

Konzervirane varijante su takođe odlična baza za obroke - pasulj i sočivo su ubedljivo najjeftiniji izvori proteina na našem tržištu. Uz malo mašte, jedna konzerva leblebija ili kilogram pasulja mogu postati osnova za više različitih jela.

Iskoristite povrće do poslednjeg dela

Stara navika naših baka da se "ništa ne baca" danas je vrhunski ekološki i ekonomski savet. Listovi, drške i kore mogu postati osnova za bogate domaće supe i potaže.

Stabljike brokolija, listovi karfiola ili vrhovi zeleni imaju ogroman kulinarski potencijal. Ovakav pristup direktno produžava trajanje namirnica koje ste već platili.

Sopstvena bašta nije rezervisana samo za leto

Određene biljke mogu uspevati i tokom zime, bilo na terasi, dasci na prozoru ili u zatvorenom prostoru uz dovoljno svetla. Mladi luk, rukola, spanać i začinsko bilje zahtevaju minimalan prostor, a donose maksimalan osećaj samoodrživosti i dodatnu uštedu.

Kuvanje unapred smanjuje troškove i olakšava svakodnevicu

Planiranjem obroka, poput kuvanja velikog lonca posnog pasulja, prebranca ili musake sa povrćem, štedite i vreme i struju. Višak uvek možete zamrznuti i imati spreman zdrav obrok onim danima kada ste u žurbi, čime izbegavate skupu brzu hranu i pekare.

Zimska ishrana ne mora da bude ni monotona ni skupa. Povrće je u ovom periodu godine dostupno, hranljivo i prilagodljivo, samo mu treba dati centralno mesto na tanjiru. Uz sezonske izbore, pametno skladištenje i malo planiranja, biljna ishrana postaje jednostavna, održiva i finansijski razumna opcija tokom cele zime.