Korali blede, ribe nestaju: Nova istraživanja otkrivaju kako naša ishrana utiče na život u okeanima

Zamislimo svet u kojem okeani postaju pretopli da bi podržali život u njima, gde korali blede i umiru, a milioni morskih životinja nestaju u tišini. Nažalost, to više nije scenarijo iz distopijskog filma, to je stvarnost koju naučnici sve jasnije prepoznaju. Novo istraživanje ukazuje na to da su klimatske promene već sada ozbiljna pretnja za hiljade vrsta širom planete, a ono što svakodnevno jedemo igra važnu ulogu u tom procesu.

Prema najnovijim podacima, klimatske promene ugrožavaju više od 3.500 životinjskih vrsta, uključujući ribe, ptice, mekušce i člankonošce. Istraživanje koje je objavljeno u časopisu BioScience, a koje je predvodio Državni univerzitet Oregona, obuhvatilo je više od 70.000 vrsta životinja i pokazalo da je u čak šest različitih grupa (poput ptica, riba i mekušaca) najmanje četvrtina vrsta direktno ugrožena zbog klimatske krize.

Profesor Vilijam Ripl sa Državnog univerziteta u Oregonu objasnio je da su morski beskičmenjaci posebno ugroženi jer ne mogu lako da se premeštaju i izbegnu nepovoljne uslove, što ih čini ranjivima na porast temperature vode. Istakao je da je razumevanje rizika ključno za donošenje dobrih politika, kao i da bi trebalo ubrzati procenu stanja onih vrsta koje se trenutno zanemaruju.

Ovo nije samo problem za morske životinje - to je problem za ceo ekosistem. Koralni grebeni, na primer, nisu samo dom hiljadama morskih vrsta, oni takođe štite obale od erozije i oluja. Ali kada temperatura mora poraste, korali blede i umiru, a zajedno s njima nestaje i mnoštvo drugih oblika života.

Govoreći o posledicama zagrevanja okeana, profesor Ripl je podsetio na toplotni talas iz perioda 2015-2016. kada je broj pacifičkih bakalara naglo opao, milioni ptica ostali su bez hrane, a hiljade kitova uginulo. Takođe je upozorio da se nalazimo na početku egzistencijalne krize kada su u pitanju divlje životinje. Do sada su glavni uzroci gubitka biodiverziteta bili prekomerno iskorišćavanje resursa i uništavanje staništa, ali kako klimatske promene jačaju, one sve više postaju dodatna velika pretnja.

Kako naša ishrana utiče na zagrevanje okeana?

U poslednjih deset godina, temperature okeana dostigle su najviše vrednosti još od ranih 1800-ih, a prošla godina bila je rekordno topla. Pored fosilnih goriva i industrije, značajan deo emisija stakleničkih gasova potiče i iz stočarske proizvodnje - otprilike 14,5% ukupnih globalnih emisija. Za poređenje, avioindustrija je odgovorna za oko 2,5%.

Stočarstvo emituje metan, zahteva krčenje šuma zbog ispaša i uzgoja hrane za stoku, a sve to doprinosi ubrzanju klimatskih promena i zagrevanju mora. Zato nije iznenađenje da način na koji se hranimo igra važnu ulogu u očuvanju okeana. Na osnovu toga možemo da razumemo kako naši izbori koje pravimo u ishrani imaju uticaj na planetu - smanjenje konzumacije mesa i mlečnih proizvoda može značajno doprineti smanjenju ekološkog otiska pojedinca.

Analiza Univerziteta Oksford iz 2023. godine pokazala je da veganska ishrana proizvodi čak 75% manje emisija u poređenju sa ishranom koja uključuje svakodnevno konzumiranje mesa. Još jedno istraživanje iz 2024. sugeriše da prelazak na biljni ili fleksitarijanski način ishrane može prepoloviti rizik od globalnog zagrevanja.

Dok se okeani zagrevaju i morski svet suočava sa sve većim pritiscima, postaje jasno da klimatske promene više nisu udaljena pretnja, već realnost koja već sada uništava ekosisteme. Iako se uzroci globalnog zagrevanja nalaze u različitim industrijama, način na koji se hranimo ima izuzetno snažan uticaj na budućnost naše planete. Smanjenje potrošnje mesa i prelazak na održivije, biljne načine ishrane nije samo lični izbor, već čin solidarnosti sa svim živim bićima koja zavise od zdravih okeana. Naša svakodnevna odluka šta ćemo staviti na tanjir može pomoći u očuvanju morskog sveta - pre nego što postane tišina.