Milijarde dolara izgrađene na uništavanju prirode: Cena koju planeta plaća za luksuz nekolicine

Kada razmišljamo o klimatskoj krizi, često govorimo o industriji fosilnih goriva, plastici ili prevozu. Retko se priča o tome kako sistemska korupcija, pohlepa i seča šuma rade tiho, ali nemilosrdno, pretvarajući žive ekosisteme u betonske kule, luksuzne stanove i bankovne račune. Ova priča je o tome kako je jedan čovek, zajedno sa svojom porodicom, pretvorio jednu od najstarijih prašuma sveta u lično bogatstvo, dok lokalne zajednice i čitava planeta plaćaju cenu.

Ono što se dogodilo (i još uvek se dešava) u malezijskom delu ostrva Borneo, konkretno u saveznoj državi Sarawak, nije samo priča o bogatstvu jedne porodice i korumpiranoj vlasti. To je ogledni primer sistema koji se globalno primenjuje - sistem koji uništava prirodne resurse zarad kratkoročnog profita, ostavljajući za sobom trajne posledice po ekosisteme, klimu, zdravlje i budućnost čovečanstva.

Foto: Unsplash/Ilustracija

Nestanak jedne od najvažnijih prašuma sveta

Sarawak je nekada bio dom jedne od najstarijih i najbogatijih prašuma na planeti. Tamo su rasla stabla stara više hiljada godina, obitavale brojne endemske vrste i razvijali se ekosistemi koji su opstajali milenijumima bez ljudske intervencije. Danas, više od 90% tih netaknutih šuma više ne postoji. Zamenjene su plantažama palminog ulja, rudnicima i infrastrukturom namenjenom daljoj eksploataciji.

U srcu ove ekološke katastrofe nalazi se ime Abdul Taib Mahmud - bivši premijer, kasnije guverner Sarawaka, koji je gotovo pola veka vladao ovom malezijskom državom. Tokom svoje političke karijere, uspostavio je snažnu porodičnu mrežu kojom je kontrolisao izdavanje koncesija za seču šuma, rudarenje, gradnju hidroelektrana i plantaže palminog ulja.

Zemlja, nekad zajednička, prelazila je u ruke firmi povezanih s njegovom porodicom. Njihovo bogatstvo procenjuje se na milijarde dolara i prostire se na više kontinenata - od luksuznih nekretnina u Kanadi i SAD-u, do korporacija u Australiji i Libanu. Sve to dok lokalne zajednice ostaju bez osnovnih sredstava za život, a priroda biva nepovratno uništena.

Ekološka katastrofa s globalnim posledicama

Gubitak šuma nije samo lokalni problem. Tropske šume Bornea su jedne od najvažnijih na svetu kada je u pitanju skladištenje ugljen-dioksida - čak i efikasnije od amazonske prašume. Njihovim krčenjem oslobađa se ogromna količina ugljenika u atmosferu, direktno doprinoseći klimatskim promenama. Osim toga, česti požari izazvani krčenjem stvaraju gusti dim koji zagađuje vazduh u celom regionu - od Malezije i Indonezije, do Singapura i Tajlanda.

Raseljavanje ljudi i gubitak znanja

Više od 2,5 miliona starosedelaca već je raseljeno. Njihova zemlja je oteta, a tradicionalni načini života uništeni. Zajedno s tim zajednicama nestaje i znanje o održivom korišćenju prirodnih resursa - znanje koje nam je danas, u doba ekološke krize, dragocenije nego ikad. Umesto da učimo iz modela suživota sa prirodom, svedočimo nasilnom brisanju kulture i identiteta.

Ovo je i naš problem

Zagađen vazduh, klimatske promene, izumiranje vrsta, gubitak šuma, raseljavanje zajednica, gubitak biodiverziteta - to su posledice koje se ne zaustavljaju na geografskim granicama. Ova priča govori i o nama, našoj planeti i načinu na koji biramo da živimo.