Hrana ima sve manje nutrijenata: Kako klimatske promene utiču na ono što jedemo?

Nova naučna otkrića ukazuju na to da klimatske promene, naročito porast temperature i povećane koncentracije ugljen-dioksida (CO₂) negativno utiču na nutritivni sastav važnog povrća poput kelja, spanaća i rukole. Ovaj trend predstavlja ozbiljnu pretnju globalnom zdravlju, jer čak i kad ljudi jedu više biljaka, njihov tanjir možda ne sadrži dovoljno ključnih nutrijenata.

Možda na prvi pogled izgleda da su paradajz, šargarepa i spanać isti kao što su uvek bili - sjajnih boja i oblika, ali istina je malo složenija. Iza spoljašnjeg izgleda krije se zabrinjavajuća činjenica: naše povrće gubi hranljive materije koje su nekada bile obilnije. Klimatske promene ne menjaju samo vremenske prilike, već utiču i na kvalitet hrane. Iako se o tome retko govori, posledice mogu biti ozbiljne, kako za ljudsko zdravlje, tako i za budućnost globalne ishrane.

Klimatske promene i ishrana

Više temperature, povećane koncentracije ugljen-dioksida (CO₂) i degradacija zemljišta utiču na to kako biljke rastu i koje hranljive materije apsorbuju. Iako CO₂ može ubrzati rast biljaka, taj rast ne donosi automatski veću nutritivnu vrednost, već se često događa suprotno. Biljke tada sadrže više skroba i šećera, a manje esencijalnih minerala poput gvožđa, cinka i proteina.

Na primer, jedna studija pokazala je da visoke koncentracije CO₂ smanjuju sadržaj proteina, gvožđa i cinka u osnovnim kulturama poput pirinča. Ranije istraživanje sa Univerziteta u Teksasu otkrilo je da je između 1950. i 1999. sadržaj kalcijuma u boraniji opao sa 65 mg na 37 mg, dok je nivo vitamina A u špargli gotovo prepolovljen.

Ovo su ozbiljni pokazatelji, jer čak i mali pad unosa određenih mikronutrijenata može imati veliki uticaj, naročito kod ljudi koji već imaju ograničen pristup raznovrsnoj ishrani. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 733 miliona ljudi širom sveta nema dovoljno sigurne i hranljive namirnice, a više od polovine globalne populacije ne unosi dovoljne količine ključnih mikronutrijenata kao što su gvožđe, kalcijum i vitamin C.

Uloga poljoprivrede u ovom problemu

Sistem industrijske poljoprivrede dodatno pogoršava situaciju. Intenzivna obrada zemlje, korišćenje teške mehanizacije, hemikalija i preterane irigacije dovode do degradacije zemljišta, čime se smanjuje sposobnost biljaka da upijaju hranljive materije iz tla. Takođe, stočna proizvodnja ima direktan uticaj na emisije gasova staklene bašte - istraživanja pokazuju da doprinosi sa oko 16,5% ukupnoj emisiji gasova koji zagrevaju planetu.

Biofortifikacija i drugi putevi

Kako bismo ublažili posledice opadanja nutritivne vrednosti, naučnici sve više istražuju mogućnosti biofortifikacije - procesa kojim se hranljive materije unose direktno u seme biljke. To se može postići kroz genetsku modifikaciju, dodavanje mineralnih đubriva bogatih nutrijentima ili selektivnim ukrštanjem biljaka koje prirodno imaju više vitamina i minerala.

Međutim, stručnjaci ističu da biofortifikacija nije čarobno rešenje. Donald Dejvis, naučnik koji je prvi dokumentovao pad nutritivne vrednosti, upozorava da se često fokusira na jedan ili dva nutrijenta po biljci, dok gubitak obično obuhvata više elemenata istovremeno. Pored toga, postoje i problemi dostupnosti - semena su često subvencionisana i još uvek nisu dovoljno dostupna svuda u svetu.

Neki naučnici ističu i dublji problem: biofortifikacija pokušava da reši posledice sistema koji sam po sebi stvara problem - veliki, kapitalno intenzivan agro-industrijski model. Umesto toga, predlažu se održiviji modeli zasnovani na lokalnoj, raznovrsnoj i regenerativnoj poljoprivredi.

Hrana budućnosti zavisi od nas

Klimatske promene ne utiču samo na klimu, utiču i na tanjir. Manjak hranljivih materija u povrću i žitaricama nije više samo naučna spekulacija, već realnost sa potencijalno ozbiljnim posledicama po zdravlje miliona ljudi širom sveta.

Ali dobra vest je da rešenja postoje. Promenama u načinu proizvodnje, podrškom održivoj poljoprivredi i pametnim izborima pri kupovini hrane možemo učiniti mnogo. Hrana nije samo kalorija, ona je osnova našeg zdravlja, otpornosti i budućnosti. Zato je važno da već danas razmišljamo o tome šta jedemo i odakle to dolazi.