Biljno mleko od semenki lubenice menja pravila igre: Manje vode, više hranljivih sastojaka

Biljnih mleka sve više - od ovsa i badema do kokosa i lešnika. Ali u poslednje vreme, čini se da se tržište zasićuje, a potrošači traže nešto drugačije, održivije, jednostavnije.

Mleko od semenski lubenice zvuči neobično, ali iza te ideje stoji logika. Kalifornijski startap Força Foods predstavio je MILKish, napitak koji koristi deo ploda koji najčešće bacamo, troši značajno manje vode od poznatih biljnih mleka i nudi čistu, jednostavnu formulu. Bez soje, bez orašastih plodova, bez dodatog šećera.

Semenke lubenice kao nova osnova biljnog mleka

Kalifornijski startap Força Foods nedavno je predstavila „prvo na svetu“ biljno mleko napravljeno od semenki lubenice sa jasnim ciljem: da ponudi održiviju alternativu mlečnim proizvodima i smanji prekomernu potrošnju vode, čak i u poređenju sa drugim biljnim mlečnim napicima.

Osnivač kompanije, Guilherme Maia Silva, brazilac sa diplomom iz oblasti biljne nauke sa UC Davis, odlučio je da spoji svoje znanje o organskoj proizvodnji i klimatski odgovornoj poljoprivredi u jedinstven koncept.

Njihovo novo piće nosi ime MILKish, a pored semenki lubenice, u svom sastavu ima i proteine graška. U pitanju je biljno mleko bez soje, glutena, šećera, orašastih plodova, karagenana, veštačkih boja i aroma. Dolazi u dve verzije: Original i Vanila, obe bez dodatog šećera.

Zašto baš semenke lubenice?

Na sajtu kompanije, semenke lubenice opisuju se kao „superhrana koja je prijatelj klime“ MILKish - mleko na bazi semenki lubenice, koje prema navodima kompanije koristi:

• 99% manje vode od badema
• 72% manje od ovsa
• 53% manje od soje

Pored semenki lubenice, u sastavu se nalaze MCT ulje, lecitin suncokreta, biljni proteini graška, prirodne arome i stabilizatori. Bez dodatog šećera i ugljenih hidrata, MILKish ima 42% manje kalorija od obranog mleka, ali i nešto više zasićenih masti zbog MCT ulja. Obogaćen je kalcijumom, kalijumom i vitaminima A, D i E, čineći ga i nutritivno bogatim izborom za one koji žele da izbegnu mleko životinjskog porekla.

Zašto je mleko od semenki lubenice revolucionarno?

Istraživanja pokazuju da je kravlje mleko daleko najštetnije za životnu sredinu - koristi čak 11 puta više zemljišta nego ovseno mleko i emituje tri puta više ugljen-dioksida od pirinčanog mleka, koje se smatra najgorem među biljnim varijantama kada je reč o emisiji gasova.

Ipak, ono što se često previđa jeste potrošnja vode. Iako je niža nego kod kravljeg mleka (628 litara po litru), bademovo mleko zahteva čak 371,5 litara, a pirinčano oko 270 litara - što je izazvalo opravdanu kritiku javnosti, naročito prema bademovim napicima koji su najpopularniji u SAD.

Upravo tu Força Foods vidi svoju šansu. Prema naučnom pregledu objavljenom 2023. u časopisu Nutrients, zamena mleka iz kravljeg izvora biljnim alternativama ne narušava kvalitet ishrane, ali značajno smanjuje ekološki otisak.

Luis Vilazon, edukator iz oblasti nauke i tehnologije, izjavio je za BBC Science Focus da su sva biljna mleka, bez izuzetka, bolji izbor za planetu od mleka krava.

Novi pravci u industriji biljne hrane

U vreme kada se industrija biljnih napitaka sve više udaljava od klasične „velike četvorke“ - soje, ovsa, badema i kokosa, na scenu stupaju inovativne alternative koje nude ne samo nove osnove i ukuse, već i održivija, nutritivno bogatija rešenja. Danas na tržištu možemo pronaći mleka od pistaća (Táche), krompira (Dug), heljde (Bam), suncokretovog semena (Lattini), oraha pekana (THIS PKN), susama (Hope and Sesame), pa čak i banane (Mooala).

Ovi proizvodi privlače potrošače neobičnim sastojcima, čistijim etiketama, nižim sadržajem šećera i većom ekološkom odgovornošću. Čak 44% američkih domaćinstava kupuje biljna mleka, ali trećina i dalje nije pronašla proizvod koji im u potpunosti odgovara - što jasno ukazuje na prostor za inovaciju.

Upravo u tom pravcu ide i lansiranje mleka od semenki lubenice (MILKish), koje ne samo da nudi jedinstvenu nutritivnu vrednost i manji uticaj na životnu sredinu, već i hrabro kritikuje vodeće alternative, poput badema i ovsa, zbog njihove visoke potrošnje vode.

Iz svega ovoga jasno je da sledeća faza u razvoju biljnih mleka neće biti samo u sastavu - već u celokupnom pristupu: održivost, funkcionalnost i povezivanje sa potrošačima na dubljem nivou.