Studija nakon smrti najstarije osobe na svetu: Naučnici otkrili šablon za dug život

Kako se ljudski vek produžava tako, čini se, raste i naše interesovanje za to kako bi mogao da bude još duži. Tako su naučnici nedavno obavili istraživanje za koje tvrde da im je donelo podatke koji bi mogli da ukažu na to kako bi trebalo da izgleda „šablon za dug život“. Ovo istraživanje im je omogućeno ljubaznošću porodice najstarije osobe na svetu, Amerikanke španskog porekla – Marije Morere, koja je preminula prošle godine u 117-oj godini. Njeni najbliži su pristali da se na njenom genetskom materijalu i uzorcima tkiva obave naučna istraživanja.

Iako se broj stogodišnjaka povećava zbog napretka na polju medicinske nege, super-stogodišnjaci, odnosno osobe koje dožive više od 110 godina i dalje su ekstremno retki. Ako bi posmatrali čisto genetiku, pokojna gospođa Morera, poreklom iz Katalonije u Španiji, premašila je prosečan životni vek svojih zemljaka za više od 30 godina. Njeno lično mišljenje o tome šta joj je pomoglo da doživi tako pozne godine bilo je da je za to zaslužna „sreća i dobra genetika“, kao i činjenica da se uvek trudila da „izbegava toksične ljude“.

Foto: Shutterstock

Šta je sve proučavala i pronašla studija na super-stogodišnjakinji?

U naučnoj studiji istraživači su ispitali njen genetski materijal, kao i uzorke mikrobioma (populacije mikroorganizama iz debelog creva). Takođe su analizirali i njen stil života. Nalazi do kojih su došli su naučnike prilično fascinirali. Naime, izgleda da su ćelije u telu vremešne Marije Morere funkcionisale i ponašale se kao da pripadaju osobi najmanje 17 godina mlađoj. Još fascinantnije, pronašli su da je zdravlje njenog mikrobioma bilo slično nekome ko je mnogo mnogo mnogo godina mlađi – skoro pa kao kod deteta.

Za potrebe ove studije istraživači su osmislili sveobuhvatnu analizu u kojoj su procenjivali stanje i funkcije različitih tkiva uzetih od Morere nakon smrti, kao i aktivnost njenog genoma, proteina i mikroba. Rezultate svojih analiza uporedili su sa podacima o generalnoj populaciji koja ne živi tako dugo. Pronašli su da genom super-stogodišnjaka sadrži po svoj prilici varijacije koje su povezane sa: jačim imunim sistemom, smanjenim rizikom za pojavu raka i zaštitom od srčanih bolesti.

U vezi sa biološkom starošću ćelija, ispitujući genom Morere, naučnici su se pozabavili posmatranjem modifikacije aktivnosti genoma posredstvom procesa DNK metilacije. Poznato je da ovaj proces utiče na ekspresiju gena, odnosno na to kako naše ćelije čitaju DNK sekvencu. DNK metilacija je najviše proučavana u vezi sa biologijom ćelije i razvojem bolesti, a na nju u velikoj meri utiče starenje.

Posmatranjem promena na genetskom materijalu ćelija iz različitih tkiva uzatih od Morere, zaključeno je da su one tipične za nekoga ko pokazuje karakteristike osobe mnogo mlađe od svoje stvarne hronološke starosti. Super-stogodišnjakinja je po nalazima studije imala i izuzetno efikasan metabolizam masti sa vrlo niskim nivoima holesterola i triglicerida, koji su povezani sa bolestima srca.

Zaključak studije i pravac daljeg istraživanja

Završni zaključak naučnika na ovoj studiji je bio da podaci pokazaju da je jedan od razloga zbog koga super-stogodišnjaci dožive ovako ekstremno pozne godine u tome što se njihove ćelije "osećaju" i ponašaju dosta mlađe, približno biološkoj starosti karakterističnoj za stogodišnjake.

Zanimljiv je bio i deo istraživanja koji se pozabavio ispitivanjem uzoraka mikrobioma Morere. Naučnici su tu konstatovali da je njen mikrobiom bio izuzetno zdrav i vitalan, sa anti-inflamatornim (protiv-upalnim) karakteristikama. Benefiti ovakvog sastava mikrobioma su već poznati u nauci. Naime, istraživanja su pokazala efikasnost ovakvih sojeva baketerija mikrobioma u regulaciji imunog sistema i hroničnih upalnih procesa u organizmu – nečega što kada se otme kontroli može da izazove mnoštvo zdravstvenih problema, pa i hroničnih bolesti.

Morerin mikrobiom creva bio je po nalazima izuzetno bogat sa mikroorganizom Bifidobacterium, tipom bakterija poznatih po svojim protiv-upalnim svojstvima. Istraživači su napisali da su „mikroorganizmi kritično važni kako za metabolizam našeg tela, tako i za regulaciju upalnih procesa, propusnost creva, kognitivne procese, ali i stanje i zdravlje kostiju i mišića“. Međutim, tačna veza između populacije mikroorganizama u našem telu i dugovečnosti i dalje je daleko od potpunog razumevanja. To samo znači da nas očekuje još mnoštvo istraživanja na ovu temu da bi nauka pronikla u sve tajne moći naših mikroskopskih sustanara.

A što se tiče stila života, u ovoj studiji ostaje zapisano da je Morera tokom života izbegavala alkohol i pušenje, kao i da je uživala u svakodnevnim šetnjama. Osim toga, pretežno se držala ishrane bogate voćem i povrćem, uz obavezan jogurt svakog dana. Ove činjenice su samo dodatan dokaz na već obiman broj istraživanja koja su pronašla vezu između dužeg i zdravijeg života i ishrane sa visokim sadržajem vlakana (puno biljne hrane) i dodatnim unosom probiotika kroz fermentisanu hranu. Ishrana Morere se bukvalno podudarala sa šablonom tzv. mediteranske ishrane za koju je već pokazano da doprinosi zdravlju mikrobioma.

Kao zaključak studije istraživači su između ostalog zapisali da – očigledno ekstremno pozne godine nikako ne idu ruku pod ruku sa lošim zdravljem.