Crni biber nestaje sa rafova: Ovaj začin postaje luksuz zbog globalnih nestašica

U svetu biljnih obroka, gde ukusi dolaze do izražaja kroz bogatstvo začina i aroma, crni biber je nezamenjiv saveznik. Bilo da se koristi za naglašavanje ukusa pečenog povrća, kao završni detalj na kremastim supama ili kao ključni sastojak marinada i preliva, ovaj začin je stub biljne kuhinje - jednako kao i u tradicionalnom kulinarstvu širom sveta. Njegova svestranost, duboka aroma i sposobnost da „podigne“ ukus jela čine ga neophodnim delom svake kuhinje.

Međutim, zbog sve izraženije globalne nestašice, crni biber bi uskoro mogao postati teško dostupan i značajno skuplji. Ako ste ljubitelj začinjene, biljne i celovite hrane, ovo je informacija na koju treba da obratite pažnju.

Šta se dešava sa crnim biberom?

Crni biber je najtrgovaniji začin na svetu, a oko 80% globalne ponude dolazi iz samo četiri zemlje: Vijetnama, Indije, Brazila i Šri Lanke. Najveći izvoznik, Vijetnam, suočava se s ozbiljnim padom proizvodnje. Nakon što su cene 2018. godine drastično pale zbog prekomerne ponude, mnogi farmeri su odlučili da zamene biber drugim, stabilnijim kulturama. Kako biberu treba nekoliko godina da počne da rađa, posledice te odluke tek sada dolaze na naplatu.

Pored toga, klimatske promene igraju sve veću ulogu u destabilizaciji tržišta. Naizmenične suše i obilne kiše otežavaju planiranje i žetvu, a u nekim slučajevima utiču čak i na ukus bibera, što dodatno smanjuje iskoristivost roda. U Indiji je proizvodnja pala za 16%, dok je u Vijetnamu zabeležen pad od 7% u odnosu na prošlu godinu.

Cene rastu, zalihe opadaju

Cene na svetskom tržištu već odražavaju ovu situaciju. U Vijetnamu je cena crnog bibera u poslednje dve godine skočila za oko 43%, dok su i brazilski izvoznici premašili cifru od 6.400 dolara po toni. U SAD-u, proizvođači koji mesečno kupuju veće količine sada plaćaju i do 10.000 dolara više nego 2023. godine - i to bez dodatnih troškova transporta, osiguranja i carina.

Uticaj na plant-based zajednicu

U plant-based ishrani, u kojoj se fokus stavlja na svežinu, teksturu i prirodne ukuse biljne hrane, začini imaju ključnu ulogu u kreiranju kompleksnih i zadovoljavajućih obroka. Crni biber se koristi ne samo za aromu, već i za njegova potencijalna antiinflamatorna svojstva i sposobnost da poboljša apsorpciju hranljivih materija (npr. kurkumina iz kurkume). Njegov izostanak ili znatno veća cena mogli bi uticati na svakodnevno kuvanje i dostupnost gotovih plant-based proizvoda, poput začinskih mešavina, preliva i biljnih sireva.

Za zajednicu koja već vodi računa o održivosti, poreklu i nutritivnoj vrednosti namirnica, ova situacija je poziv na proaktivno delovanje i razmatranje alternativa.

Šta to znači za potrošače?

Ako volite da začinite jelo sveže mlevenim biberom, mogli biste uskoro osetiti udar na novčanik. Pored svega navedenog, crni biber nema pravu zamenu. Beli biber je preblag, dok šareni miks često previše dominira jelom. Ipak, postoje začini koji mogu ponuditi slične aromatične note - korijander, kim, dimljena paprika, kajenski biber i karanfilić su odlične alternative za eksperimentisanje u kuhinji.

Kako da se pripremite?

Ako želite da izbegnete visoke cene ili čak nestašicu, sada je pravo vreme da pripremate zalihe. Najbolja opcija je kupovina celih zrna bibera - to je ne samo isplativije, već i dugotrajnije rešenje. Cela zrna crnog bibera ostaju sveža i do četiri godine ako se pravilno čuvaju u hermetički zatvorenim posudama, na suvom i tamnom mestu, ili čak u zamrzivaču.

Crni biber možda nije egzotičan začin, ali je neizostavan u svakodnevnoj ishrani - naročito u plant-based kuhinji koja zavisi od začina kako bi stvorila bogate, zadovoljavajuće ukuse bez upotrebe sastojaka životinjskog porekla. Aktuelna situacija sa padom proizvodnje, klimatskim neprilikama i trgovinskim tenzijama mogla bi ga uskoro učiniti znatno skupljim – ili čak teže dostupnim. Bilo da se odlučite da napravite zalihe, isprobate nove začine ili pažljivije pratite svoje kućne rezerve, jedno je sigurno: vreme je da o crnom biberu počnemo razmišljati kao o resursu vrednom pažnje.