EU izglasala zabranu korišćenja reči poput „burger“ i „kobasica“ za biljne proizvode

Evropska birokratija je još jednom pokazala svoje prioritete — ovoga puta glasajući da biljni proizvodi (plant based alternative mesu) ne smeju koristiti reči poput „burger“, „kobasica“, „stejk“ ili „šnicla“. Zvanični razlog? “Zaštita potrošača od zablude.” Kao da prosečna osoba ne može da razlikuje veganski burger od goveđeg, iako su biljni proizvodi jasno označeni kao veganski, biljni ili plant based. Izgleda da evro-parlamentarci smatraju da je prosečan potrošač ili nepismen, pa ne zna da čita, ili toliko glup da ne zna da pravi razliku između reči. Ili je ipak u pitanju nešto sasvim drugo…

Ko je stvarno „zbunjen“ — potrošači ili mesna industrija?

Rastuća popularnost biljnih proizvoda širom Evrope (i sveta) ne ide na ruku tradicionalnoj mesnoj industriji. Investicije u biljni sektor rastu, a čak i mesne kompanije počinju da osećaju promene u tome kako ih javnost percipira. Kada više ne mogu da ignorišu rastuću potražnju za zdravijim i održivijim opcijama koje isključuju surovost prema životinjama — sledeće najbolje rešenje za spas mesne industrije je - usporiti taj trend.

A jedan od načina? Naterati plant based kompanije da vode beskrajne birokratske bitke oko reči kao što je „burger“. Jer ako su velike industrije, poput mesne, u nečemu vešte - to je kako da koriste politiku da zaštite profit.

„Super deprimirajuće“ - kaže šef kuhinje sa Mišelin zvezdicom Aleksis Gotije

Francuski šef Aleksis Gotije, koji vodi 3 plant based restorana u Londonu, izrazio je frustraciju odlukom Evropskog parlamenta na Instagramu:

„Videti političare kako troše svoje skupo plaćeno vreme raspravljajući o tako nevažnim pitanjima nije samo razočaravajuće, već - super deprimirajuće.“

Dodao je da ovakvim glasanjem Evropski parlament presekao sebi vezu sa budućnošću hrane i stvorio jasnu podelu između „starog i novog sveta“.

Ali šef Gotije im se takođe i zahvalio, jer gle ironije, evropski parlamentarci sa mesnim lobijem iza sebe su celom plant based pokretu zapravo - učinili uslugu. Kako? Tako što su, po njegovom mišljenju, „pročistili jezik mesa“.

„Od sada je zahvaljujući njima, kristalno jasno šta reč „stejk“ znači – isključivo zlostavljanje, mučenje i smrt,“ rekao je Gotije.

Licemerje iza navodne potrebe za „transparentnošću“ i zaštitom interesa potrošača

Jedna od najčešćih reakcija na društvenim mrežama je bes zbog licemerja argumenta da će ova zabrana „pomoći potrošačima“.

Ista mesna industrija koja želi „jasnoću“ i „transparentnost“ na etiketama i dalje koristi termine poput „cage-free“ (bezkavezni uzgoj) ili „humanely slaughtered“ (humano tretiranje) — reči koje zvuče umirujuće na pakovanjima mesa, ali su duboko obmanjujuće za potrošače.

• Cage-free nikako ne znači da kokoške žive srećno napolju.
• Humanely slaughtered nipošto ne znači da im pevamo uspavanku pre nego što ih nežno uspavamo.

Ali - niko u Briselu nije izgleda zabrinut zbog te vrste obmanjivanja i netransparentnosti prema potrošačima.

Puter, mleko i druge „opasne“ reči

Još jedan čest komentar na koji smo naišli na društvenim mrežama:

Ako ćemo biti ovako doslovni u terminologiji, zašto niko nije zabranio naziv „puter od kikirikija“, kad u njemu nema „putera“. I zašto se niko godinama nije usprotivio tome što tečnost od kokosa svi zovu „kokosovo mleko“? Po istoj logici, to bi moglo da zbuni kupce kravljeg mleka…

Međutim, jasno je da motiv evropskih birokrata nije jasnoća termina – već kontrola štete za moćnu i bogatu mesnu industriju.

Ironija – ovo je zapravo prikrivena pobeda za ideju više biljne hrane

Ironično, mnogi aktivisti za biljnu ishranu vide ovo kao neočekivano priznanje. Kada moćne industrije počnu da paniče i lobiraju za zabranu reči, to je znak straha — straha od promena i gubitka profita.

Kao što je jedan online komentator rekao: „Uvek je pobeda za vegansku ideju kada vidimo da industrije ubijanja pribegavaju očajničkim merama da zaustave rast biljnih proizvoda.“ Jer to znači da se promena već dešava — i da je nezaustavljiva.

Ova rasprava o rečima u Evropskom parlamentu možda deluje apsurdno, ali otkriva nešto dublje. Naime, svedoci smo sukoba između starog sistema hrane zasnovanog na mučenju i ubijanju životinja i nove vizije - hrane koja je saosećajnija, čistija i pametniji izbor i za naše zdravlje i za dobrobit planete.

A jezik se razvija — baš kao i kultura. I nijedna birokratska mera ne može to zaustaviti. Ako „vege burger“ ili „plant based burger“ ugrožava mesnu industriju - možda pravi problem nije naziv. Možda je problem u tome što ljudi konačno počinju da uviđaju da – hrana budućnosti ne mora da dolazi iz patnje.