Kofeinska kiselina: Moćni biljni antioksidans koji se krije u vašoj šoljici kafe

U moru biljnih jedinjenja koja svakodnevno unosimo hranom, neka ostaju u senci - sve dok ne otkrijemo koliko su zapravo moćna. Jedan od tih tihih saveznika našeg zdravlja je kofeinska kiselina. Iako joj ime zvuči kao da je u rodu s kofeinom, ona nema nikakve veze s njim. Umesto da te razbudi, kofeinska kiselina ima ulogu zaštitnika - štiti tvoje ćelije od starenja, upala, pa čak i od potencijalnih oštećenja uzrokovanih određenim bolestima. I najbolja vest? Verovatno je već svakodnevno unosite, i to kroz omiljene namirnice poput kafe, jabuka, začina i vina.

Šta je kofeinska kiselina?

Kofeinska kiselina (3,4-dihidroksi-cinamična kiselina) je prirodni biljni sastojak koji pripada grupi polifenola - poznatih po snažnim antioksidativnim svojstvima. Iako im je ime slično, nema nikakve veze sa kofeinom.

Najčešće je unosimo kroz kafu, ali je ima i u namirnicama poput:

• vina
• kurkume
• bosiljka, majčine dušice, origana i žalfije
• kupusa, karfiola i rotkvica
• jabuka, krušaka, jagoda
• pečuraka i kelja
• maslinovog ulja

Foto: shutterstock.com

Koje su potencijalne koristi?

Zahvaljujući svojim antioksidativnim i protivupalnim efektima, kofeinska kiselina se povezuje sa nizom korisnih svojstava:

• smanjenje upala
• zaštita od određenih vrsta raka
• ublažavanje nuspojava terapija poput hemoterapije i zračenja
• regulacija nivoa šećera u krvi
• zaštita kože od starenja i UV zračenja
• podrška mozgu i potencijalno usporavanje neurodegenerativnih bolesti poput Parkinsonove
• smanjenje umora izazvanog fizičkom aktivnošću

Kako je možemo uneti?

Najbolji i najprirodniji način jeste ishrana bogata biljnim namirnicama. Ako redovno konzumirate kafu, voće i povrće, verovatno već unosite dobru količinu kofeinske kiseline.

Takođe se može naći kao dodatak ishrani, najčešće u formi kapsula ili seruma za kožu, a reklamira se za:

• poboljšanje sportske izdržljivosti
• pomoć pri mršavljenju
• dodatak terapiji protiv virusa, uključujući HIV i herpes
• sastojak u kozmetici protiv starenja

Međutim, potrebno je više naučnih dokaza da bi se ovi efekti potvrdili, kao i da bi se ustanovile preporučene doze.

Foto: Unsplash/Alin Luna

Šta kaže nauka?

Većina istraživanja je do sada rađena na životinjama ili ćelijama u laboratoriji. U jednoj maloj studiji, pokazano je da se više od 90% unete kofeinske kiseline apsorbuje u tankom crevu, što je dobar znak za potencijalnu efikasnost kod ljudi.

Zanimljivi nalazi uključuju:

• Izdržljivost kod sportista: Jedno istraživanje na biciklistima pokazalo je da oblik kofeinske kiseline (CAPE) može pomoći ćelijama da se lakše oporave od stresa izazvanog toplotom.
• Prevencija dijabetesa: U eksperimentima na miševima, kofeinska kiselina je smanjila nivo šećera u krvi.
• Zaštita od raka: Redovno ispijanje kafe, uključujući i bezkofeinske varijante, povezano je sa smanjenim rizikom od kolorektalnog karcinoma, verovatno zahvaljujući polifenolima poput kofeinske kiseline.
• Anti-age efekti: Kod miševa, topikalna primena kofeinske kiseline iz belog luka sprečila je stvaranje bora izazvanih UV zračenjem.
• Ublažavanje nuspojava terapije raka: U ispitivanjima na životinjama i ćelijama, kofeinska kiselina je smanjila toksičnost određenih lekova.
• Podrška kod HIV-a: Pokazano je da kofeinska kiselina i njeni derivati inhibiraju HIV virus - iako nije lek, može doprineti ukupnoj efikasnosti terapije.

Ima li neželjenih efekata?

Do sada nisu zabeleženi ozbiljni neželjeni efekti, ali je istraživanja na ljudima malo. Trudnice i dojilje treba da izbegavaju dodatke koji sadrže kofeinsku kiselinu jer nije poznato koliko su bezbedni. Uvek je neophodno konsultovati  se sa lekarom pre uzimanja bilo kog suplementa, posebno ako se koristi kao deo lečenja ozbiljnih bolesti.

Kofeinska kiselina je još jedan dokaz u korist biljne ishrane - nalazi se u mnogim svakodnevnim namirnicama, posebno u kafi, i može doprineti zaštiti organizma od starenja, upala i hroničnih bolesti.

Za optimalnu dobrobit, neophodno je fokusirati se na raznovrsnu ishranu bogatu voćem, povrćem i biljkama, i  da se ne zaboravi - zdrave navike, kao što su izbegavanje cigareta i procesuirane hrane, uvek idu ruku pod ruku sa dobrim antioksidansima.