Moringa je stekla status SUPERHRANE i kod nas i u svetu: Evo kako utiče na zdravlje srca, šećer i imunitet

Iako se kod nas tek u poslednje vreme sve više priča o njoj, moringa je biljka koja se koristi već hiljadama godina, kako u ishrani, tako i u tradicionalnoj medicini. Poreklom iz podnožja Himalaja, ovo brzo rastuće drvo se danas uzgaja širom sveta - od Indije, preko Afrike i Latinske Amerike, do jugoistočne Azije i Kariba.

Zovu je još i „čudesno drvo“, a razlog za to leži u neverovatnoj nutritivnoj vrednosti njenih listova, plodova, semenki i cvetova.

Zašto je smatrana superhranom?

Moringa je još pre 2000 godina p.n.e. bila sastavni deo ajurvedske medicine, gde se koristila za lečenje brojnih tegoba - od upala i rana, do problema sa varenjem i disanjem. Danas je popularna kao superhrana, a najviše hranljivih materija sadrže njeni listovi, od kojih se pravi prah - najčešći oblik koji se može pronaći i kod nas.

Svež prah moringe je tamnozelene boje i ima blag, orašast miris, dok ukus biljke može biti blago pikantan, s obzirom na prisustvo prirodnih ulja sličnih onima iz slačice.

Za šta je sve dobra moringa?

Brojna istraživanja, pretežno na životinjama, ali i poneka klinička studija na ljudima, ukazuju na širok spektar potencijalnih blagodeti moringe. Izdvajamo najvažnije:

• Nutritivna bomba: Listovi moringe su bogati vitaminima A, C i E, kalcijumom, kalijumom, gvožđem i proteinima. Mada suplementi sadrže manje količine ovih nutrijenata, celovita biljka i dalje ostaje izuzetan izvor mikro i makronutrijenata.
• Regulacija šećera u krvi: Iako su dokazi još uvek ograničeni, jedno manje istraživanje pokazalo je da moringa može pomoći u smanjenju skokova šećera nakon obroka kod osoba sa dijabetesom.
• Zdravlje srca i krvnog pritiska: Studije sugerišu da ekstrakt moringe može delovati kao prirodni vazodilatator i antioksidans, potencijalno pomažući u snižavanju pritiska i zaštiti srca.
• Protivupalno i antibakterijsko delovanje: Ulje i ekstrakti iz listova i semenki pokazali su sposobnost smanjenja upala i delovanja protiv bakterija poput E. coli i Staphylococcus aureus.
• Zdravlje jetre, bubrega i nervnog sistema: Postoje preliminarni dokazi da moringa može pomoći kod masne jetre, zaštititi bubrege i imati neuroprotektivno dejstvo, posebno kod dijabetičke neuropatije i bolova.
• Zaceljivanje rana i hidratacija kože: Moringa ulje, bogato oleinskom kiselinom, pokazalo je potencijal u bržem zaceljivanju rana i poboljšanju stanja kože.
• Podrška kod anemije: Moringa može doprineti povećanju nivoa gvožđa i hemoglobina, naročito kod žena sa nedostatkom gvožđa.
• Mentalno zdravlje i energija: Iako su studije još u početnoj fazi, postoje indicije da moringa može pomoći u ublažavanju simptoma depresije i anksioznosti.

Mere opreza

Iako se moringa smatra bezbednom za većinu odraslih, važno je imati na umu sledeće:

• Trudnice i deca ne bi trebalo da koriste moringu, jer ne postoje dovoljni podaci o njenoj bezbednosti u ovim populacijama.
• Osobe sa viškom gvožđa (hemochromatosis) treba da budu oprezne - prekomerno konzumiranje može povećati nivo gvožđa u krvi.
• Moringa može uticati na dejstvo nekih lekova, kao što su antidiabetici i lekovi za tuberkulozu.
• Pre početka uzimanja bilo kog dodatka ishrani, uključujući moringu, savetuje se konsultacija sa zdravstvenim radnikom, nutricionistom ili farmaceutom.

Moringa je biljka bogata potencijalom - nutritivno snažna, lekovita i višenamenska. Iako je potrebno još istraživanja da bi se njene koristi u potpunosti potvrdile kod ljudi, već sada ima široku primenu kako u ishrani, tako i u preventivnim i tradicionalnim tretmanima.