Fleksitarijanstvo sve popularnije: Kako povremeno odricanje od mesa utiče na zdravlje i planetu

Čuli ste već za vegane, vegeterijance, pa čak i peskatarijance, ali postoji još jedan izraz koji sve češće čujemo - fleksitarijanac. Neki ga nazivaju „vegeterijanac sa povlasticama“, drugi „praktičan pristup zdravoj ishrani“. U suštini, to je stil ishrane koji podrazumeva pretežno biljne obroke, ali bez potpunog odricanja od mesa i drugih životinjskih proizvoda.

I iako zvuči kao marketinški trik za one koji ne žele da se u potpunosti odreknu omiljenog burgera ili nedeljnog roštilja, fleksitarijanstvo zapravo ima čvrstu naučnu i etičku pozadinu, kako za zdravlje, tako i za planetu.

Šta tačno znači biti fleksitarijanac?

Fleksitarijanstvo nije strogo definisano kao veganstvo ili vegeterijanstvo, ali nova studija konačno je uvela nešto reda u ovaj prilično "fleksibilan" koncept. Naučnici su analizirali desetine istraživanja i predložili sledeću definiciju: fleksitarijanac je osoba koja konzumira meso, ribu, jaja ili mlečne proizvode najmanje jednom mesečno, ali ne češće od jednom nedeljno.

To znači da fleksitarijanac nije neko ko samo "povremeno zgreši", već neko ko svesno bira da većinu svojih obroka bazira na biljkama, uz retke izuzetke kada konzumira životinjske proizvode.

Zašto ljudi sve više biraju ovaj pristup?

Razlozi su raznovrsni, od zdravlja do ekologije, pa čak i ekonomije.

• Zdravstveno gledano, fleksitarijanska ishrana podstiče veći unos voća, povrća, mahunarki, integralnih žitarica i orašastih plodova, što je povezano sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, pa čak i nekih karcinoma. Istovremeno, smanjen unos crvenog i prerađenog mesa (koje je Svetska zdravstvena organizacija označila kao potencijalno kancerogeno) doprinosi boljem opštem zdravlju.
• Ekološki aspekt je možda još dramatičniji. Istraživanja pokazuju da bi se potrošnja mesa u zapadnim zemljama morala smanjiti za čak 75% kako bismo izbegli klimatske katastrofe i očuvali ekosisteme. Životinjska proizvodnja je među najvećim zagađivačima - doprinosi krčenju šuma, zagađuje vode i stvara ogromne količine gasova staklene bašte.

A fleksitarijanstvo se tu pokazuje kao praktičan kompromis - ne zahteva potpuni prelazak na veganstvo, ali značajno smanjuje naš ekološki otisak.

Nisu svi fleksitarijanci isti

Važno je naglasiti da fleksitarijanstvo nije dijeta sa tačno propisanim pravilima. Dvoje ljudi koji se identifikuju kao fleksitarijanci mogu imati veoma različite navike - neko možda jede meso jednom nedeljno, a neko jednom u tri meseca. Neko konzumira ribu, ali izbegava mlečne proizvode. Sve je u fleksibilnosti, ali i svesnosti izbora.

Ono što razlikuje fleksitarijanca od prosečnog "svaštojeda" jeste namera da se smanji konzumacija životinjskih proizvoda, bilo zbog zdravlja, životne sredine, etike ili svega toga zajedno.

Da li je fleksitarijanstvo korak ka veganstvu?

Za mnoge jeste. Fleksitarijanstvo može biti tranzicioni period ka veganskom načinu života, posebno ako je početna ideja motivisana etičkim razlozima. Ali čak i ako neko "ne pređe do kraja", svako smanjenje potrošnje mesa ima značajan uticaj. Primera radi, ako neko jede biljnu hranu samo jednom nedeljno, na godišnjem nivou se može spasiti više od tri života životinja.

A zamislite da cela nacija uvede "bezmesni ponedeljak" - to bi značilo milijarde spašenih života godišnje.

Fleksitarijanstvo u svetu  

Iako nijedna zemlja zvanično ne preporučuje "fleksitarijansku ishranu" pod tim imenom, čak 14 nacionalnih vodiča za ishranu podržava smanjenje unosa mesa, posebno crvenog. Na primer, Nemačka ističe da većina obroka treba da bude biljnog porekla, a Španija ograničava unos mesa na tri puta nedeljno.

Zanimljivo je da zemlje poput Zambije i Kenije uključuju čak i jestive insekte u kategoriju "životinjskih proteina", što dodatno govori o kulturnim razlikama i važnosti lokalnog konteksta u definisanju ishrane.

Ne morate biti savršeni vegan da biste napravili razliku. Svaka zamena mesa biljnim obrokom je korak ka zdravijem telu i održivijoj planeti.