Šta se dešava sa metabolizmom i štitnom žlezdom kada izbacite ugljene hidrate iz ishrane

Popularnost režima ishrane sa niskim udeo ugljenih hidrata (poput keto ili LCHF dijeta) ne gubi na aktuelnosti, pre svega zbog brzih rezultata u gubitku kilograma. Međutim, nutricionisti i endokrinolozi podsećaju da hrana nije samo gorivo, već i informacija koju šaljemo našem endokrinom sistemu.

Kada unos ugljenih hidrata padne ispod nivoa koji je potreban vašem organizmu za osnovne funkcije, telo ne reaguje samo topljenjem masnih naslaga. Ono pokreće niz adaptivnih hormonskih reakcija kako bi održalo homeostazu. Razumevanje ovih procesa je ključno kako biste prepoznali granicu između zdrave dijete i stresa za organizam.

1. Porast nivoa stresa 

Ugljeni hidrati su, evolutivno gledano, signal sigurnosti i sitosti. Kada njihov unos naglo prestane, telo to može interpretirati kao stanje oskudice. Kao odgovor, nadbubrežne žlezde pojačavaju lučenje kortizola.

Ovaj hormon ima zadatak da mobiliše uskladištenu energiju, ali hronično povišen kortizol ima svoju cenu.

Simptomi: Osećaj unutrašnje napetosti, anksioznost i specifičan umor praćen nesanicom. Umesto da se osećate lakše, osećate se iscrpljeno.

2. Usporavanje metabolizma

Pravilan rad štitne žlezde zavisi od dostupnosti glukoze. Hormon T4 (tiroksin) mora da se konvertuje u svoju aktivnu formu T3 da bi metabolizam radio punom parom. Istraživanja pokazuju da stroga restrikcija ugljenih hidrata može ometati ovu konverziju, jer telo pokušava da "uštedi" energiju usporavanjem metaboličkih procesa.

Rezultat: Možete osećati neobjašnjivu hladnoću, tromost, a gubitak kilograma može stati uprkos dijeti.

3. Emocionalna nestabilnost 

Mnogi ljudi primete da postaju razdražljivi kada su gladni ili na dijeti. Razlog je neurološke prirode. Ugljeni hidrati igraju ključnu ulogu u transportu aminokiseline triptofana do mozga, gde se ona pretvara u serotonin, neurotransmiter odgovoran za dobro raspoloženje i regulaciju sna. Manje ugljenih hidrata često znači i niži nivo serotonina, što može dovesti do promena raspoloženja, pojačane nervoze i poteškoća sa spavanjem.

4. Promene u apetitu 

Ovde se dešava interesantna adaptacija. U početku, pad šećera može izazvati snažnu glad. Međutim, tokom vremena, telo se može adaptirati na niži unos ugljenih hidrata. Hormon sitosti (leptin) obično opada, ali se osetljivost receptora na njega može poboljšati. Istovremeno, hormon gladi (grelin) se stabilizuje. To objašnjava zašto ljudi na dugoročnim low-carb režimima često prijavljuju manju glad i stabilniji apetit, nakon što prođu početnu krizu.

5. Reproduktivno zdravlje na udaru

Ovo je posebno važno za žene. Reproduktivni sistem je energetski zahtevan i veoma osetljiv na dostupnost energije. Ako je unos ugljenih hidrata prenizak, hipotalamus može smanjiti lučenje hormona koji stimulišu ovulaciju (GnRH, LH, FSH). Telo praktično "gasi" plodnost jer procenjuje da uslovi sredine nisu povoljni za trudnoću.

Posledica: Neregularni ciklusi, pojačani simptomi PMS-a ili potpuni izostanak menstruacije (amenoreja), što je jasan znak da je telu potrebno više goriva.

Smanjenje unosa rafinisanih šećera i belog brašna je nesumnjivo korisno za zdravlje. Ipak, potpuna eliminacija ili drastična restrikcija složenih ugljenih hidrata poput onih iz povrća, voća i žitarica može poremetiti finu hormonsku ravnotežu.

Slušajte svoje telo - ako osećate hroničan umor, hladnoću ili promene u ciklusu, to je signal da vaša ishrana zahteva korekciju.