Koliko života bi moglo da se spasi biljnom ishranom? Nauka daje iznenađujuće odgovore

Koliko naš izbor hrane utiče na zdravlje i na planetu? Istraživači su pokušali su da daju odgovor upravo na to pitanje, modelovanjem različitih scenarija ishrane do 2050. godine. Rezultati, objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), pokazuju da bi globalni prelazak na biljnu ishranu doneo iznenađujuće velike koristi, kako za dugovečnost ljudi, tako i za smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu.

Milioni života i milijarde ušteđenih dolara

Naučnici su želeli da saznaju kako bi izgledala budućnost čovečanstva i planete do 2050. godine, u zavisnosti od toga šta jedemo. Napravili su nekoliko scenarija - od nastavka dosadašnjih navika do potpune dominacije biljnih dijeta. Rezultat je bio jasan: što je u ishrani više biljaka, to su koristi veće, i za ljude i za prirodu.

Prema procenama, globalni prelazak na biljnu ishranu mogao bi da spreči čak 8,1 milion prevremenih smrti svake godine i da produži ljudski život za neverovatnih 129 miliona godina godišnje. To bi značilo i smanjenje smrtnosti na svetskom nivou za oko 10%, uz uštede u zdravstvenim troškovima koje se mere milijardama dolara.

Zdravstveni razlozi iza brojki

Šta zapravo stoji iza ovih ogromnih ušteda i produženih života? Ključ leži u tri jednostavna faktora:

• više voća i povrća u svakodnevnoj ishrani,
• manje crvenog i prerađenog mesa,
• i smanjen unos kalorija što smanjuje rizik od gojaznosti.

Zajedno, ove promene značajno smanjuju verovatnoću razvoja bolesti srca, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i određenih vrsta raka.

Dobit za planetu

Iako su zdravstveni benefiti sami po sebi dovoljni da privuku pažnju, efekti na životnu sredinu su jednako impresivni. Ako bi svet prešao na biljnu ishranu, emisije gasova sa efektom staklene bašte iz hrane pale bi za oko 70%. To bi značilo da poljoprivreda više ne bi bila jedan od najvećih pokretača klimatskih promena. Samo ekonomska vrednost izbegnutih klimatskih šteta procenjena je na stotine milijardi dolara godišnje.

Regionalne razlike i globalni izazovi

Istraživanje pokazuje i zanimljive razlike među regionima. U zemljama sa visokim prihodima, gde se jede mnogo mesa, koristi prelaska na biljnu ishranu bile bi dvostruko veće po osobi nego u siromašnijim državama.

Međutim, izazov je ogroman. Da bi se postigao globalni pomak ka zdravijim navikama, potrošnja crvenog mesa morala bi da se prepolovi, dok bi proizvodnja voća i povrća u mnogim regionima trebalo da se više nego udvostruči.

Poruka ovih istraživanja je jasna - ishrana bogata biljnim namirnicama nije samo trend već praktično rešenje za dva najveća izazova današnjice, a to su zdravlje i klimatske promene. Svaka osoba koja se okrene biljnoj ishrani doprinosi smanjenju broja obolelih, produžava ljudske živote, smanjuje troškove zdravstvenih sistema i čini planetu održivijim mestom za život.