Neverovatno: Kako ljudi reaguju nakon degustacije sira od - psećeg mleka
Peta je najpoznatija svetska organizacija koja se već godinama aktivno bori za prava životinja širom sveta. Organizovala je brojne kampanje u saradnji sa svetski poznatim ličnostima iz sveta filma, mode, politike i sporta, ne prezajući od toga da šokira javnost
Petine kampanje znaju da budu vrlo eksplicitne i provokativne, ali su zato uvek primećene. Nova akcija „degustacije sira“ imala je za cilj da „trgne“ ljude da razmisle o tome kako različite životinje, po ključnim osobinama inače međusobno vrlo slične, mi ljudi tretiramo potpuno drugačije – jedne mazimo i živimo sa njima u kući, a druge jedemo i pristajemo da radi nas budu eksploatisane bez milosti na najrazličitije načine.
Pa ko još ne voli sir i šta tu može da krene po zlu?
Cela stvar je delovala prilično nevino… Simpatična devojka stoji na ulici u komercijalnoj zoni negde u Americi, i ljubazno nudi prolaznicima na tacni kockice sira za degustaciju. Uobičajena slika, reklo bi se. Tako su pomislili i prolaznici, pa su počeli da joj prilaze i degustiraju sir uz zadovoljne komentare:
„O, obožavam sir!“, „Nije loš…“, „Dobar je, podseća na kozji sir.“
A onda, potpuno neočekivano – šok … Devojka u jednom trenutku uz ljubazan osmeh kaže: „Ovo je sir od psećeg mleka.“ Starija žena, koja je trenutak ranije opušteno probala sir, gleda je u neverici: „Jesi li rekla od pačjeg mleka?“ Devojka ponavlja da je u pitanju pseće mleko.
Prolaznici su zabezeknuti, a devojka vadi i sliku psa i kaže da se zove Dejzi. Uverava ljude da ne treba da brinu i da firma koja proizvodi mleko i sir, svoje pse na farmi tretira vrlo humano i sa ljubavlju. Pokazuje i reklamne materijale firme. Ljudi je gledaju zapanjeno.
Reakcije su nepodeljene – šok i neverica
Reakcije degustatora sira su nepodeljene – svi su zgroženi (iako su minut pre toga sa zadovoljstvom žvakali i rekli da je dobar). Neki su besni i kažu devojci da nije normalna. Pitaju je šta sa njom nije u redu da tako nešto može da promoviše. Ona se izvinjava i kaže da joj je žao što ne vole sir od životinja. Jedan čovek joj odgovara da on voli sir, ali ne od pasa. Žena koja je poslednja degustirala sir, zgroženo pljuje i naginje se kao da će da povrati.
Poenta cele ove Petine akcije nije bila da skandalizuje ljude, već da ih edukuje o tome kako zapravo pravimo izbore hrane. Naime, mi uglavnom mislimo da biramo šta jedemo, a istina je zapravo da smo od ranog uzrasta „obučavani“ šta je prihvatljivo jesti sa stanovišta društvenih normi, odnosno koje su životinje hrana, a koje ljubimci ili nešto treće. Ipak, budući da smo „trenirani“ od najranijeg uzrasta i sa svih strana (roditelji, obrazovanje, mediji, država), nama deluje kao da je u pitanju prirodan i nepromenljiv poredak stvari, a ne neko naučeno verovanje, odnosno ideologija.
I naravno, nema razloga za brigu, sir koji je poslužen prolaznicima tokom Petine akcije nije bio od psećeg mleka, niti firma koja tako nešto proizvodi zaista postoji. Ljudima je poslužen veganski sir bez životinjskih sastojaka.
Zašto ovakve teme „trigeruju“ ljude i šta je kognitivna disonanca?
Kada je Peta postavila video sa degustacije „psećeg sira“ na društvene mreže, usledile su po običaju hiljade komentara. Upravo oni demonstrirali su „školski“ primer kognitivne disonance na delu.
Kognitivna disonanca je inače pojam iz psihologije i označava nelagodnost koju osećamo kada naši postupci nisu u skladu sa našim najdubljim vrednostima. Naime, svako od nas ima, od strane porodice i društva, usađene neke osnovne vrednosti. One čine i da se osećamo pripadnicima zajednice, ali i da se osećamo dobro sa samima sobom. Drugim rečima, zahvaljujući ovim vrednostima mislimo da smo „dobri ljudi“.
Kada nas neko podseti, kao na pr. ovakve kampanje, da smatramo prihvatljivim da nekoliko vrsta životinja izdvojimo od ostalih i pristajemo na to da one radi nas budu odgajane samo da bi bile eksploatisane i ubijene, a da sa druge strane kažemo da volimo životinje, smatrajući to kao deo naših vrednosti - tu dolazi do kognitivne disonance, odnosno neprijatnosti za našu psihu. I šta ona radi da se toga reši? Uobičajeno je da pronalazi izgovore i opravdanja zašto je to što radimo ustvari – normalno, neophodno, prirodno, itd…
Evo nekih od komentara na video sa degustacijom „psećeg sira“, pa ocenite sami da li je, ili nije, upravo ovo kognitivna disonanca na delu:
„Kravlje i kozje mleko su predviđeni da se jedu.“
„Krave moraju da se pomuzu, a psi ne.“
„Planiram da postanem vegetarijanac kad porastem, ali sada sam u razvoju, pa moram da jedem meso.“
„Sve je to „prirodan tok stvari“ (Circle of life) da ljudi jedu neke životinje.“ (kao da ima nešto prirodno u tome kako se danas životinje gaje u fabrikama i tove koncentratima)
„Ne mogu sebi da priuštim „veganske proteine“, pa moram da jedem meso.“
„Pa krave bi bile u bolovima i mogle da umru ako se ne muzu!“ (neverovatno je koliki broj ljudi misli da krave „daju“ mleko same po sebi, kao nekakvi automati za mleko)
„Krave su predviđene da proizvode mleko, zato imaju vime…“
Šta vi mislite?
Povezane vesti
Svakodnevna hrana koju skoro svi jedemo ne znajući za ovu njenu strašnu tajnu
Istaživač dugovečnosti svima preporučuje 2 „suplementa“ koja imate u svakom marketu
Zadužila je mnoge: Jednoj neobičnoj ćurki na samrti, priređena je gozba i oproštajna zabava
Urnebesno: Vegan se raspravlja sa radnikom na kapiji klanice
Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
