Zašto su po nekim „stručnjacima“ biciklisti (i vegani) loši za ekonomiju?

Kada sam nedavno na Instagramu naišla na objavu organizacije Greenpeace sa naslovom „Bicikli su spora smrt planete“ - nije mogla da mi ne privuče pažnju. Molim? Kako je moguće da ovakva rečenica dođe od jedne od najpoznatijih ekoloških organizacija na svetu? Pa bicikl je decenijama simbol održivosti - zelena alternativa automobilima na fosilna goriva. Jeftin i praktičan način prevoza, a pri tom dobar za zdravlje i ljudi i dobrobit gradskih sredina.

A onda sam pročitala tekst ispod objave. I shvatila da poruka nije bila o biciklima - već o današnjoj ekonomiji.

Zašto je biciklista „loš za ekonomiju“?

Greenpeace je zapravo citirao izjavu bankara i CEO-a Emerika Siloa, koja je postala popularna na mrežama, jer jasno ogoljava apsurd savremenog ekonomskog sistema:

„Biciklista je katastrofa za ekonomiju jedne zemlje:

• Ne kupuje automobil i ne uzima kredit.
• Ne plaća osiguranje.
• Ne kupuje gorivo.
• Ne plaća servis i popravke.
• Ne koristi parking.
• Ne izaziva ozbiljne saobraćajne nesreće.
• Ne zahteva mnoštvo širokih autoputeva.
• Nije gojazan.
• Zdravi ljudi nisu dobri za ekonomiju. Ne kupuju lekove. Ne idu kod lekara i u bolnice. Ne doprinose BDP-u.“

A zatim, ciničan zaključak: „Nasuprot tome, svaki novi McDonald’s otvara najmanje 30 radnih mesta - za 10 kardiologa, 10 stomatologa i 10 nutricionista.“

Crni humor - da, ali i brutalno precizan opis realnosti svetske ekonomije.

BDP naspram zdravlja i kvaliteta života

Ovakav način razmišljanja često se naziva „kapitalistički realizam“ - ideja da je ekonomski rast važniji od svega, čak i po cenu zdravlja ljudi i planete. A po toj logici:

• Zagađenje je dobro za ekonomiju
• Hronične bolesti su dobre za ekonomiju
• Prekomerna potrošnja je dobra za ekonomiju.

A prevencija, zdravlje i jednostavan život? To se ne računa u generatore dobiti po današnjim ekonomskim pokazateljima.

Ipak, bicikli definitivno imaju merljiv pozitivan efekat. Procene pokazuju da zamena automobila biciklom za odlazak na posao smanjuje emisiju gasova staklene bašte za oko 1.300 kg godišnje po osobi. To nije ideologija - to su podaci.

Amsterdam kao živi dokaz da drugačiji sistem - funkcioniše

Amsterdam ima više bicikala nego stanovnika - oko 880.000 bicikala na 811.000 ljudi. I gle čuda:

• Grad nije ekonomski propao
• Zdravlje stanovnika je bolje od proseka
• Troškovi zdravstvenog sistema su niži
• Vazduh je čistiji
• Kvalitet života je viši.

A onda mi je sinulo: Isto važi i za vegane…

Čitajući ovu objavu, nisam mogla da se ne zapitam - zar se ista logika realizma kapitalističke ekonomije ne primenjuje i na vegane?

Jer vegani:

• Ne kupuju većinu industrijski prerađene hrane (meso i prerađevine, sirevi, mlečni proizvodi, jaja)
• Ređe jedu po restoranima i ređe poručuju hranu (zbog manjka dobrih vege opcija)
• Više kuvaju kod kuće
• Troše manje na hranu
• U proseku su zdraviji
• Ređe su mušterije farmaceutske i zdravstvene industrije

Iz ugla sistema zasnovanog isključivo na rastu potrošnje - i mi vegani smo „loši potrošači“. Ne vrtimo iste mehanizme potrošnje i ne doprinosimo velikim industrijama gladnim profita.

Postavlja se jedno važno pitanje:

Ako se na aktivnosti koje:

• Poboljšavaju zdravlje
• Smanjuju zagađenje
• Jačaju zajednice
• Smanjuju zdravstvene troškove
• Štite planetu

…gleda kao na "loše za ekonomiju" - možda problem nije u ljudima koji biraju drugačije. Možda je problem u tome - kako smo definisali uspeh.

Na Plantbased.rs često pišemo o malim ali važnim izborim - bicikl umesto auta, obrok na biljnoj bazi umesto industrijske hrane, kuvanje kod kuće umesto još jednog „brzog rešenja“. A svi ti mali izbori teraju nas da postavimo ključno pitanje: Da li želimo ekonomiju koja zavisi od bolesti, zagađenja i prekomerne potrošnje - ili društvo koje meri uspeh zdravljem, solidarnošću i održivošću? Zato sledeći put kada sednete na bicikl ili izaberete biljni obrok, setite se: Možda ne povećavate dovoljno BDP - ali doprinosite nečemu što je mnogo mnogo važnije.