Brajan Džonson upozorava:Veštačka inteligencija će uskoro biti moćnija od ljudi, kao što su ljudi od životinja

Čini se da veštačka inteligencija više nije budućnost, već sadašnjost koja nam se svakog dana uvlači u rutinu, od posla i komunikacije do toga kako učimo, mislimo i odlučujemo. Mnogi još uvek gledaju na AI kao na zgodan alat, ali tu su i oni koji veruju da bi nas uskoro mogao nadmašiti, baš kao što smo mi nadmoćni životinjama. Među njima je i Brajan Džonson, osnivač kompanije Blueprint, poznat po svojim ekstremnim protokolima za dugovečnost i stavu da ljudski vek može (i treba) da se produži.

Džonson ne jede meso iz, kako kaže, dva razloga - zbog zdravlja i zbog budućnosti. „Naučni dokazi pokazuju da je moguće postići optimalno zdravlje bez mesa,“ napisao je nedavno na društvenim mrežama. „Drugi razlog je to što će vrlo uskoro AI možda biti moćan i dominantan prema nama, onako kako smo mi prema životinjama. Dobro je da to imamo na umu.“

Njegova ishrana je u potpunosti biljnog porekla. Svakog dana unosi oko 130 grama proteina iz lana, graška, konoplje, mahunarki, orašastih plodova i semenki. U svom režimu koristi i kolagen peptide, iako mnogi stručnjaci (uključujući Harvard Health) ističu da nema dokaza da su takvi suplementi neophodni ili efikasni.

Džonson godišnje troši više od dva miliona dolara na testiranja, suplemente i zdravstvene procedure, a njegova kompanija Blueprint prodaje planove ishrane i dodatke koji prate njegov način života. Iako su zasnovani na pristupačnim namirnicama poput voća, povrća, mahunarki i integralnih žitarica, godišnji trošak „življenja po Brajanu“ premašuje 22.000 dolara.

AI i granice ljudske kontrole

Ono što ga dodatno izdvaja jeste i njegova povezanost sa AI tehnologijom. Džonson koristi sopstveni “Bryan AI” - digitalni model koji je, kako kaže, „progutao sve što je ikada rekao“. Stručnjaci za veštačku inteligenciju, poput Džefrija Hintona, procenjuju da postoji 10 do 20 procenata šanse da AI u budućnosti zaista „preuzme kontrolu“. Dok jedni u tome vide napredak, naročito u zdravstvu i nauci, drugi upozoravaju da se već sada oseća posledica ubrzane automatizacije - gubitak poslova, dezinformacije i nedostatak regulacije.

Zanimljivo je i da istraživanja pokazuju kako su ljudi koji najmanje razumeju AI zapravo najspremniji da je koriste. U isto vreme, čak i najpoznatiji četbotovi sve češće daju netačne ili „halucinirane“ odgovore.

Brajan Džonson ne posmatra biljni način ishrane samo kao put ka zdravlju, već i kao moralnu pripremu za svet u kome možda više nećemo biti na vrhu lanca inteligencije. Ako AI zaista postane nadmoćan, pitanje odnosa moći i empatije koje danas pokazujemo (ili ne pokazujemo) prema životinjama, moglo bi se okrenuti prema nama samima.