Bez spavanja i bukvalno nema života: Naučnik objašnjava zašto bi umrli bez njega

San nije samo odmor – on je osnovni stub našeg zdravlja. I to nikako nije samo fraza. Dr. Metju Voker (Matthew Walker) neuronaučnik i autor bestselera „Zašto spavamo“ (Why We Sleep), više od 20 godina proučava efekte sna na ljudski um i čitav organizam. Slušajući nedavno njegov intervju shvatila sam izuzetno važnu poruku koju ima za nas posle dugogodišnjeg naučnog rada na izučavanju sna:

„San je najefikasnija stvar koju možemo da uradimo svakoga dana da resetujemo zdravlje našeg mozga i tela.“

Da bismo shvatili koliko je san važan, Voker je govorio o fascinantnim rezultatima studija na životinjama. Naime, pacovi koji su u eksperimentima potpuno lišavani sna su umirali u roku od 11 do 32 dana. Kako tokom noći imamo dve različite faze sna – duboki san i REM fazu, naučnici su čak ispitali i koja je faza sna kritičnija za zdravlje i opstanak. U eksperimentima na pacovima kojima je uskraćivana faza dubokog sna ili REM faza, došlo se do zaključka da su za kraće vreme fatalno završavali oni koji su ostajali bez REM sna (posle 4-6 nedelja).

Ovi eksperimenti su jasno demonstrirali da je san - bukvalno pitanje opstanka.

Pomoću kog mehanizma san štiti naše zdravlje?

Dok spavamo, u mozgu se aktivira tzv. glimfatički sistem – svojevrsna noćna „mašina za pranje“ koja ispira otpad - toksine i produkte ćelijskog metabolizma iz mozga. Cerebrospinalna tečnost doslovno pere moždano tkivo i uklanja štetne materije poput na pr. beta-amiloida, koji se povezuju sa Alchajmerovom bolešću. Kada sna nema dovoljno, ovo čišćenje se usporava i štetne materije se nagomilavaju, oštećujući moždane ćelije.

San, međutim, ne utiče samo na mozak – on je temelj gotovo svih aspekata zdravlja:

1. Mozak: Misaone sposobnosti i raspoloženje

• jača pamćenje i učenje
• poboljšava kreativnost i sposobnost rešavanja problema
• reguliše emocije, raspoloženje i smanjuje anksioznost

2. Fizičko zdravlje:

• snižava krvni pritisak i upalne procese
• reguliše metabolizam i nivo šećera u krvi balansira hormone

3. Imuni sistem:

• povećava aktivnost prirodnih „ćelija ubica“ (natural killer cells), ključnih u odbrani od virusa i kancerogenih ćelija
• skraćuje trajanje bolesti i povećava efikasnost vakcina

Ipak, čak dve trećine odraslih u razvijenim zemljama ne spava preporučenih 7–9 sati. Ako spavate manje od minimalnih šest sati tokom noći, rizik od gotovo svih hroničnih bolesti – od srčanih oboljenja do demencije – značajno raste.

Koja vrsta ishrane može da pomogne kada sna nema dovoljno?

Naravno, ništa ne može da nadoknadi izgubljen san, ali ishrana može da ojača naš organizam i učini ga otpornijim kada smo uskraćeni za odmor. Posebno biljna hrana. A evo na koji način:

• Jačanje imuniteta – bobičasto voće, kupusnjače (brokoli, kupus, karfiol, kelj), beli luk i pečurke podstiču odbrambene ćelije.
• Zdravlje creva – pasulj (i druge mahunarke), ovas, banane, crni luk i lan hrane mikrobiom, koji direktno utiče na imunitet, raspoloženje i kvalitet sna.
• Smanjenje upale – polifenoli, flavonoidi i omega-3 iz oraha i lana pomažu telu da se izbori sa posledicama lošeg sna.
• Otpornost na stres – lisnato povrće, mahunarke i integralne žitarice stabilizuju raspoloženje i smiruju nervni sistem.Laki biljni zalogaji su odličan uvod u dobar san…

Ako želite da se pripremite za dobar san, probajte neke od ovih jednostavnih, a ukusnih biljnih opcija, koje vam uvek mogu biti pri ruci:

• Banana sa puterom od badema – bogata magnezijumom i triptofanom koji opuštaju.
• Ovsena kaša sa orasima i bobicama – vlakna + melatonin iz ovsa (za bolji san).
• Čia puding sa sojinim mlekom – biljni protein + kalcijum za zdravlje nerava.
• Čaj od kamilice i parče integralnog tosta – umiruje stomak i misli.

San je trenutak kada se telo leči, mozak čisti, a imuni sistem puni energijom. Čuvajte ga kao blago. A kada život remeti vaš san – neka vam biljke budu saveznik.

Spavajte dobro. Jedite biljke. A onda sve to ispočetka.