Nova studija otkriva: Manji i češći obroci mogu znatno ublažiti simptome nervoznih creva kod odraslih

Za osobe sa osetljivim stomakom i sindromom nervoznog creva (IBS), svaki obilan obrok je rizik. Kako ne biste opsesivno izbacivali namirnice i pratili određene dijete, novo istraživanje nudi mnogo jednostavniju mehaniku: presecite porcije i jedite češće.

Studija objavljena u časopisu Frontiers in Public Health pokazuje da digestivni sistem mnogo lakše toleriše konstantan, ali blag rad kroz sitne užine, nego pritisak koji donose tri tradicionalna, velika obroka u toku dana.

Mehanizam iza manjih porcija

Unos velike količine hrane u jednom sedenju predstavlja ozbiljan fizički napor za probavni sistem. Gastroenterolozi objašnjavaju da obilni obroci izazivaju snažne kontrakcije creva, što kod osoba sa IBS-om gotovo momentalno aktivira bol, urgenciju i nadutost.

Ključnu ulogu u ovom procesu igra i osa „creva-mozak” (dvosmerna mreža komunikacije između nervnog i digestivnog sistema). Ljudi sa IBS-om pate od preosetljivosti ove ose, zbog čega sasvim normalne procese varenja registruju kao intenzivnu nelagodu.

Raspoređivanje unosa hrane na više manjih obroka smanjuje naglo fizičko rastezanje i pritisak unutar creva. Stručnjaci ovaj pristup porede sa „stišavanjem tona”, čime se sprečava da digestivni sistem bude preopterećen odjednom.

Opasnost preskakanja doručka i nepravilnog ritma

Pomenuta studija, koja je obuhvatila 204 pacijenta, otkrila je jasnu korelaciju između haotičnih obrazaca ishrane i teških oblika IBS-a. Analiza je pokazala da 20% ispitanika sa intenzivnim simptomima nema nikakav definisan raspored jedenja, dok čak 30% njih redovno preskače doručak.

Održavanje stabilnog, predvidljivog ritma hranjenja pokazalo se kao esencijalno za regulaciju nervnih signala u stomaku i sprečavanje naglih spazama.

Tehnika jedenja i odabir namirnica

Smanjenje porcija donosi olakšanje, ali taj pristup mora biti ispraćen i adekvatnom tehnikom jedenja, kao i biranjem pravih sirovina:

• Temeljno žvakanje: Istraživanje je pokazalo da su poteškoće i brzopletost pri žvakanju usko povezane sa pogoršanjem sindroma. Nedovoljno usitnjena hrana drastično otežava posao želucu i crevima, izazivajući dodatnu fermentaciju i neprijatne gasove.
• Izbegavanje očiglednih okidača: Manje užine i dalje moraju biti osmišljene od namirnica koje ne iritiraju sluzokožu. Lekari podsećaju da, bez obzira na veličinu porcije, treba izbegavati ultra-prerađenu hranu, povrće koje nadima (poput kupusa i pasulja), duboko pržena jela i namirnice sa visokim udelom laktoze ili rafinisanih šećera.

Ne postoji jedan, savršeno kalibrisan raspored obroka koji će izbrisati sindrom nervoznog creva, jer je svaki organizam specifičan. Ipak, rezultati jasno pokazuju da forsiranje tri obimna, teška obroka dnevno često pogoršava stanje. Praktičan i logičan pristup podrazumeva uspostavljanje rutine, vođenje jednostavnog dnevnika ishrane i oslanjanje na manje, lakše svarljive užine koje crevima obezbeđuju kontinuiran rad, ali bez šokova i preopterećenja.