Oprez: Opasne zablude o koristima od holesterola u krvi koje šire čak i neki lekari

Foto: Shutterstock

Svedoci smo poplave zdravstvenih saveta i preporuka kako u medijima tako i na društvenim mrežama. Nažalost, saveti su često kontradiktorni, pa je prosečnim konzumentima sadržaja jako teško da razluče šta je tu istina, šta je beskorisno, a šta može biti čak i opasno. Ipak, najopasniji način za plasiranje dezinformacija je iskorišćavanjem našeg verovanja u autoritete, za šta smo u većini psihološki predodređeni. Govorimo o zdravlju? Pa valjda bi tu glavni autoritet trebalo da budu lekari? Da…verovatno...možda…ali…

Nije preterano reći da su i zdravlje i medicina jako jako široke oblasti, pa logično nije realno očekivati da će svaki lekar moći da daje najbolje savete o svim oblastima zdravlja. Možda iz svoje uže specijalnosti da, ali i to samo ako ga njegovo radno mesto ili radna etika primoravaju da konstantno drži korak sa najnovijim naučnim saznanjima iz date oblasti zdravlja. Zato nije retko da čak i iz usta lekara neretko čujemo informacije i savete koji su zastareli, a ponekad čak i potpuno pogrešni.

Holesterol nam je skoro pa najbolji prijatelj po nekim lekarima

Popularni dr Idz na svom Instagram profilu često opovrgava razne opasne besmislice vezane za informacije o zdravlju, pri čemu su većinski u pitanju „saveti“ servirani od strane različitih influensera iz ove oblasti. Međutim, ovoga puta je morao da reaguje na vrlo problematičan post jednog lekara koji objašnjava zašto je holesterol vrlo koristan i neophodan u organizmu za različite funkcije i pri tom savetuje da ga kod većine ljudi ne treba snižavati lekovima (statinima). Ovaj lekar, koji se predstavlja kao urolog i hirurg, objašnjava svojim pratiocima koje su sve funkcije holesterola u našem organizmu i da nam je neophodan za proizvodnju hormona, kao i za zdravlje mozga na pr. On naročito naglašava da je muškarcima neophodan za optimalne nivoe testosterona, kako bi imali dobar libido i seksualnu funkciju. „Momci, nama je holesterol očajnički neophodan za dovoljno testosterona“, kaže on.

foto Pixabay

U svojoj reakciji na ovaj post dr Idz, koji je osim što je lekar istovremeno i stručnjak za naučna istraživanja vezana za ishranu, ali i fiziologiju ljudskog organizma, objašnjava zašto je ovo uobičajena zabluda, pa eto čak i među nekim lekarima, koji očigledno nemaju dovoljno duboko znanje iz ove oblasti. Dr Idz objašnjava da je istina sve što je navedeni doktor rekao o funkcijama holesterola u organizmu, ali da to ne znači da je to povezano sa holesterolom u krvi i da je to česta zabluda.

Naše ćelije su u stanju da same proizvedu sav holesterol koji im je potreban 

Dr Idz citira naučne radove koji objašnjavaju da naše ćelije imaju biološke mehanizme da same proizvedu holesterol koji im je potreban. Takođe, kada je mozak u pitanju, izgleda da i nekim lekarima nije poznato da holesterol iz krvi ne može fizički da prođe kroz krvno-moždanu barijeru i uopšte stigne do moždanih ćelija. Naime, i naše moždane ćelije same proizvode sav holesterol koji im je potreban za normalan rad.

Dakle, zaključuje dr Idz, ne moramo konzumirati holesterol ili puno zasićenih masnoća da bi imali optimalne nivoe hormona u organizmu, a u prilog tome navodi više studija koje su kod ljudi na plant based ishrani (pretežno biljnoj ishrani), koji unose vrlo malo ili uopšte ne unose holesterol, a unose i manje zasićenih masti, nije primećen bilo kakav negativan uticaj na nivoe hormona, pa i testosterona. On dalje upozorava da sve što će nam se desiti ako imamo visoke nivoe holesterola u krvi, je da ćemo sebe dovesti u rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Naglašavajući postojanje naučnog konsenzusa kod istraživača u ovoj oblasti, dr Idz zaključuje: „Koji god metod snižavanja holesterola da primenite, ono što se dešava je da kako on opada – opada i vaš rizik od srčanih bolesti.“

Kao pouku ove priče ja bih izvukla sledeće – ne treba uzimati zdravo za gotovo ničije tvrdnje ili savete samo zato što ta osoba tvrdi da ima neku diplomu ili titulu. U današnjem moru informacija i još više dezinformacija, očigledno je da moramo biti na oprezu, preispitujući sve, a naročito one koji bi od širenja određenih tvrdnji mogli da imaju korist. A ta korist može da bude čak i prosto sticanje popularnosti, zluoupotrebljavajući nesrećnu sklonost ljudi da vole da čuju dobre stvari o svojim lošim navikama.