Zaboravite na izgladnjivanje i prazne salate: Ovaj orašasti plod pomaže u topljenju sala oko struka

Kada rešimo da se konačno obračunamo sa onim upornim pojasom oko struka, prva stvar obično bude izbacivanje namirnica poput orašastih plodova koje su ''previše kalorične i pune masti''. Onda se mučimo sa bezukusnim pirinčanim galetama i praznim salatama nadajući se ravnom stomaku.

Međutim, nauka nam poručuje da smo iz ishrane upravo izbacili svog najboljeg metaboličkog saveznika. Kliničke studije su pokazale da postoji jedan specifičan orašasti plod čiji hemijski sastav bukvalno tera telo da prestane da taloži masti u predelu abdomena i počne da ih troši - nutricionisti su za borbu protiv dubinskog sala jednoglasno krunisali pistaće.

Preporučujemo

Masnoće koje menjaju mesto debljanja

Zvuči paradoksalno da mastima topite masti, ali ključ je u vrsti lipida. Pistaći su prebogati mononezasićenim i polinezasićenim masnim kiselinama.

Nauka je dokazala sledeću razliku: kada jedete zasićene masti (iz mesa, mleka ili visoko prerađene hrane), telo te kalorije instinktivno šalje direktno u stomak, stvarajući visceralnu mast. Sa druge strane, nezasićene masti iz pistaća poboljšavaju osetljivost ćelija na insulin i sprečavaju skladištenje oko organa, preusmeravajući energiju u pravilan ćelijski metabolizam.

"Termički efekat" biljnog proteina

Pistaći su apsolutni šampioni među orašastim plodovima kada je u pitanju udeo proteina (čak 6 grama na jednu šaku).

Zašto je ovo važno za stomak? Telo troši neuporedivo više energije (kalorija) samo da bi svarilo proteine, nego što mu je potrebno za varenje ugljenih hidrata ili masti. Ovaj fenomen se zove termički efekat hrane. Pored toga, visok nivo proteina čuva mišićnu masu tokom mršavljenja, što telu šalje signal da za energiju mora početi da razgrađuje upravo tu opasnu, visceralnu mast, a ne mišiće.

Zelena boja kao antioksidativni štit

Pistaći svoju prepoznatljivu zeleno-ljubičastu boju duguju moćnim antioksidansima, pre svega luteinu, beta karotenu i polifenolima.  Visceralna mast u telu konstantno proizvodi upalne procese (oksidativni stres), što ćelije stavlja u "stanje panike" u kom odbijaju da otpuste masnoću. Antioksidansi iz pistaća deluju kao "aparat za gašenje požara" - oni smiruju upalu na ćelijskom nivou, čime se direktno otključava sposobnost tela da krene u sagorevanje zaliha.

Zapremina koja "vara" mozak

Dok su orasi i makadamija orasi izuzetno kalorični i lako je preterati sa njima, pistaći su zapravo jedni od najmanje kaloričnih orašastih plodova. Standardna porcija od oko 30 grama (koja sadrži svega oko 160 kalorija) broji čak neverovatnih 49 plodova. Vizuelno, vi vidite ogromnu šaku hrane.

Ako ih kupujete u ljusci, proces ljuštenja vas fizički usporava, dajući vašem mozgu dovoljno vremena (oko 20 minuta) da registruje hormon sitosti pre nego što posegnete za drugom porcijom.

Kako ih jesti svakog dana: Ne morate ih jesti samo kao grickalicu. Izmrvite ih i pospite preko jutarnje ovsene kaše, ubacite šaku u gusti zeleni smuti za dodatnu kremastost (umesto kikiriki putera) ili ih koristite kao hrskavi dodatak velikim, osvežavajućim salatama od kinoe i rukole.

Ukoliko želite da se rešite sala oko struka, izgladnjivanje definitivno nije rešenje. Vašem metabolizmu su potrebni alati za borbu protiv insulinske rezistencije i upala, a pistaći nude savršen paket - visok procenat proteina, zdrave masti i antioksidanse, sve to upakovano u skroman broj kalorija.