Orasi kao štit od stresa: 16 nedelja svakodnevnog unosa značajno povećava otpornost na stres

Veza između onoga što jedemo i načina na koji se osećamo odavno je predmet proučavanja. Prema jednoj od najopsežnijih analiza objavljenih u medicinskom časopisu Clinical Nutrition, statistika jasno pokazuje da redovna konzumacija orašastih plodova ima snažan, merljiv zaštitni efekat na mentalno zdravlje.

Prateći navike više od 13.000 ljudi tokom trinaest godina, istraživači su utvrdili da minimalne promene u ishrani mogu značajno smanjiti predispozicije za razvoj depresivnih epizoda, nezavisno od genetike i drugih faktora načina života.

Biohemija mozga

Istraživanje bazirano na podacima iz britanske baze UK Biobank pokazalo je da osobe koje svakodnevno konzumiraju oko 30 grama orašastih plodova (ekvivalent jedne šake) imaju 17% manji rizik od dijagnostikovanja depresije ili potrebe za upotrebom antidepresiva. U ovu grupu spadaju orasi, bademi, lešnici, indijski i brazilski orah, kao i pistaći.

Naučnici ovaj preventivni efekat pripisuju specifičnoj matrici nutrijenata koja direktno utiče na nervni sistem:

• Prekursori serotonina: Orašasti plodovi su bogati esencijalnim aminokiselinama, među kojima se posebno izdvaja triptofan. Mozak direktno koristi triptofan za sintezu serotonina, ključnog neurotransmitera zaduženog za stabilizaciju raspoloženja.
• Gašenje neuroloških upala: Fitokemikalije u ovim plodovima imaju snažna antiinflamatorna svojstva. One suzbijaju ekspresiju proinflamatornih citokina (proteina koji izazivaju upale), a hronična upala u telu se danas smatra jednim od glavnih bioloških okidača za depresiju.
• Oksidativna zaštita: Visoke doze vitamina E i omega-3 masnih kiselina štite moždane ćelije od oksidativnog stresa i propadanja.

Orasi kao biološki štit od stresa

Poseban fokus naučne zajednice usmeren je na običan orah. Kliničko ispitivanje sprovedeno na Univerzitetu u Južnoj Australiji (University of South Australia) pratilo je studente izložene visokom akademskom stresu.

Grupa koja je svakodnevno, tokom 16 nedelja, konzumirala oko 50 grama oraha pokazala je znatno veću otpornost na stres. Iako orasi nisu snizili nivo kortizola, biološka analiza je pokazala pad nivoa alfa-amilaze (ključnog biomarkera za stres u pljuvački). Istraživači ovo pripisuju visokom udelu biljne omega-3 (ALA) kiseline, koja štiti metaboličke funkcije čak i pod teškim psihološkim pritiskom.

Ishrana kao okidač za pad raspoloženja

Kao što određena hrana štiti mozak, druga ga aktivno iscrpljuje. Analize kvaliteta ishrane pokazuju snažnu korelaciju između industrijske hrane i mentalnih oboljenja:

• Trans-masti i rafinisani šećeri: Studija rađena na uzorku od 9.000 ljudi otkrila je da osobe koje često konzumiraju brzu hranu (poput hamburgera) i industrijska peciva imaju čak 51% veće šanse za razvoj depresije.
• Arahidonska kiselina: Neka istraživanja sugerišu da ishrana bogata biljkama poboljšava opšte raspoloženje jer smanjuje unos arahidonske kiseline, jedinjenja prisutnog u mesu koje može izazvati neurološke promene povezane sa anksioznošću.

Iako šaka oraha ili badema ne može zameniti stručnu psihijatrijsku pomoć ili terapiju lekovima kada je ona neophodna, nauka nam daje jasan signal o važnosti prevencije. Uvrštavanjem samo 30 grama celovitih, neprerađenih orašastih plodova u svakodnevnu rutinu, telu obezbeđujemo neophodan biohemijski materijal za izgradnju neurotransmitera i zaštitu mozga od upala, čime gradimo dugoročnu psihološku otpornost.