Sjajne inovacije protiv bacanja hrane: Ostaci kelja u kozmetici i suplementima

Svake godine, širom sveta se baci gotovo trećina proizvedene hrane - i to često pre nego što ikada stigne do tanjira. Povrće koje brzo propada, poput kelja, često završi na otpadu zbog kratkog roka trajanja ili estetskih nepravilnosti. Ovaj masovni otpad hrane ne samo da predstavlja etički i ekonomski problem, već značajno doprinosi zagađenju i emisijama štetnih gasova.

Upravo zbog toga su se naučnici sa Nanyang tehnološkog univerziteta u Singapuru zapitali: šta ako ostaci povrća mogu da dobiju drugi život? Razvili su održivu i efikasnu metodu za izvlačenje hranljivih sastojaka iz otpadnog kelja i njihovu primenu u proizvodima za zdravlje i ličnu negu.

Ova inovacija ne samo da pomaže u borbi protiv otpada od hrane, već doprinosi i smanjenju emisija štetnih gasova, što je važan korak ka održivijem sistemu proizvodnje i potrošnje.

Prirodni rastvarači izvlače korisne supstance

Istraživači su koristili prirodne rastvarače (naturally derived natural deep eutectic solvents - NADES) - netoksične tečnosti biljnog porekla, sastavljene od aminokiselina, šećera i biljnih ulja kako bi izvukli korisne fitohemikalije iz otpadnog kelja. Iako se NADES rastvarači već koriste u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, ovo je prvi put da su iskorišćeni za ekstrakciju bioaktivnih jedinjenja iz ostataka povrća bez upotrebe agresivnih procesa poput sušenja zamrzavanjem ili zagrevanja.

Nakon mešanja kelja sa rastvaračem, mešavina se prirodno razdvajala u slojeve, omogućavajući jednostavno izdvajanje supstanci poput polifenola, karotenoida i hlorofila - ključnih za formulisanje dodataka ishrani, biljnih ekstrakata i kozmetike.

Održiva i ekonomična tehnologija

Ova tehnologija je ekonomična, bezbedna i prilagodljiva za širu primenu, a istraživači već planiraju da je testiraju i na drugom voću, povrću i lekovitim biljkama, poput spanaća, zelene salate i zmajevog voća. U skladu sa principima cirkularne ekonomije i globalnim ciljevima poput Pariskog klimatskog sporazuma, ova metoda pokazuje veliki potencijal za smanjenje otpada i unapređenje održive proizvodnje.

Studija je objavljena u naučnom časopisu Separation and Purification Technology, a istraživački tim je podneo zahtev za patent u Singapuru kako bi zaštitio svoju inovaciju.

Inovacije širom sveta: od otpada do proizvoda

NTU nije jedina institucija koja istražuje načine da se prehrambeni otpad pretvori u korisne proizvode. Startap Optimized Foods iz Kalifornije, u saradnji sa Univerzitetom u Kaliforniji u Dejvisu, koristi prehrambeni otpad kao hranljivo tlo za uzgoj jestive glijve koju dalje prerađuju u inovativne proizvode poput veganskog kavijara, koristeći ostatke kafe i ljuske badema.

Brend Renewal Mill specijalizovao se za proizvodnju sastojaka dobijenih reciklažom. U saradnji sa Miyoko’s Creamery, proizveli su veganske kolačiće koristeći brašno od okare (nusproizvod proizvodnje sojinog mleka) i ostatke biljnog putera koji su inače bili neupotrebljivi za pakovanje.

A tu je i holandska kompanija OneThird, koja koristi veštačku inteligenciju da pomogne potrošačima da tačno odrede koliko je neko voće - poput avokada, zrelo, kako bi se izbeglo njegovo bacanje. Korišćenjem optičkog skenera, potrošači dobijaju informaciju o preostaloj svežini proizvoda u realnom vremenu.

Ovakve inovacije pokazuju koliko potencijala leži u onome što često smatramo otpadom. Korišćenjem prirodnih rastvarača i pametnih tehnologija, naučnici i preduzetnici širom sveta redefinišu način na koji posmatramo prehrambene ostatke – ne kao teret, već kao resurs. Od kelja do kozmetike, od kafe do veganskog kavijara, rešenja koja spajaju održivost, nauku i kreativnost postaju ključni koraci ka budućnosti sa manje otpada i više poštovanja prema prirodi i resursima koje imamo.