Iza osmeha delfina u bazenima krije se patnja: 67% umire pre desete godine zbog stresa i bolesti

Nekada su to bile vrlo popularne atrakcije širom sveta – delfini koji izvode neverovatne trikove u bazenima, sa preslatkim izrazom lica koji podseća na širok osmeh, dok očekuju ribu i aplauz kao nagradu. Decenijama je ovaj prizor bio sinonim za morske zabavne parkove. Međutim, danas ljudi širom sveta postaju sve svesniji problema ovakve vrste zabave. Naime postalo je jasno da je držanje delfina u zatočeništvu povezano sa – ogromnom patnjom ovih inteligentnih i društvenih životinja.

Zato se poslednjih godina širom sveta ređaju zabrane držanja delfina u zatočeništvu i zatvaranja morskih zabavnih parkova. Poslednja u nizu ovih odluka stiže iz – Meksika.

Preporučujemo

Zabrane zabavnih parkova sa delfinima postaju uobičajene širom sveta

Nedavno je u Meksiku usvojen zakon o zaštiti divljih životinja koji zabranjuje upotrebu delfina, orki, morskih lavova i drugih morskih sisara u svrhu zabave – ograničavajući mogućnost njihove upotrebe isključivo u svrhu zaštite vrsta i morskih istraživanja. Ovo znači da su predstave tipa „plivanje sa delfinima“, šou programi sa cirkuskim trikovima, pa čak i terapeutski programi sa delfinima – stavljeni van zakona.

Naime, ranije ove godine, vlasti su zatvorile delfinarijum u luksuznom hotelu Barcelo Riviera Maya u Meksiku, jer je istraga utvrdila mnoge prekršaje dobrobiti životinja, koje su čak rezultirale povredama delfina i smrću jednog od njih.

I mnoge druge nacije širom sveta, poput Kanade, Francuske, nekih saveznih država SAD (Kalifornija i New York), Švajcarske i Hrvatske, takođe su uvele zabrane ili opsežna ograničenja na držanje delfina u zatočeništvu.

Šokantna realnost držanja delfina u zatočeništvu

Ono što na prvi pogled može delovati kao bezazlena zabava, često uključuje izuzetnu patnju životinja, što su istraživači i morski aktivisti širom sveta opsežno dokumentovali. Evo samo nekih stvari koje su tako otkrivene:

• Izuzetno mali betonski bazeni – U Barcelo risortu blizu Kankun-a u Meksiku, delfini su viđeni u bazenima dubine svega 2 metra – „kao kriminalci u zatvoru“ – bio je komentar aktivista koji su to videli.
• Ekstreman fizički i psihološki stres – Delfini u zatočeništvu mogu ispoljavati repetitivna ponašanja kojima povređuju sami sebe, kao što su udaranje glavom o zid, jednolični pokreti, struganje zuba – sve su to znaci traume i stresa.
• Nemogućnost ispunjavanja bioloških potreba – U prirodi, delfini plivajući prelaze i po 100 km dnevno, roneći na velikim dubinama i družeći se u velikim grupama. U bazenima oni su ograničeni na minijaturni prostor – nekada ne veći od 0.000001% prirodnog prostora koji im je potreban.
• Rana smrt i stalno oboljevanje – Većina delfina u zatočeništvu umire mnogo pre njihovog prirodnog životnog veka od 40-50 godina. U Meksiku, koji je imao veliki broj atrakcija sa delfinima, 67% ih je umiralo pre navršenih 10 godina, zbog čestog oboljevanja, stresa i nebrige.
• Fizičke povrede tokom nastupa – Mnogi delfini doživljavaju teške povrede skačući u nedovoljno dubokim bazenima, doživljavajući frakture. Osim toga, često imaju problem opekotina od prisustva hlora, pa čak i pojavu slepila.

Jedan od poznatih skandala sa delfinima desio se tokom racije na Floridi u poznatom „Gulf World Marine“ parku, povodom više smrtnih slučajeva među delfinima. Dotični park je tada bio suočen sa nalazima USDA o zapostavljanju životinja i pretrpanim i prljavim bazenima. Još jedan skorašnji jeziv primer desio se u Fransuckoj, kada je „Marineland“ u Antibu ostavio napuštene 2 orke i 12 delfina u bazenima prepunim mulja i algi nakon što se zatvorio.

Nesumnjiv je svakako jedan tragičan šablon držanja delfina u zatočeništvu – visok stres, ograničen prostor, nemogućnost socijalnih interacija i rana nepotrebna smrt. Njihov osmeh nam se može učiniti lepim – ali iza njega se kriju mnogi slojevi patnje.

Srbija se izgleda sprema na opasan izlet u držanje delfina u zatočeništvu

Ako je sudeći po onome što čujemo od vlasti o pripremama za izložbu EXPO 2027., izgleda da planiraju da uključe i park sa delfinima kao jednu od atrakcija. Možda je ideja da se doda više zabave u manifestaciju, ali se nažalost to lako može pretvoriti u šemu „zaradi na patnji životinja“. Pitanje je zašto bi se naša zemlja uopšte upuštala u jedan model zabave koji zemlje širom sveta odbacuju, pa čak i zabranjuju?

Srbija ima izbor: da se pridruži globalnoj akciji sa ciljem da se zaustavi nepotrebna patnja morskih sisara ili da prizna da su joj progres i zarada ispred empatije. Signal za promenu širom sveta je jasan: 31 zemlja (a više njih se sprema) se odrekla držanja delfina u zatočeništvu. Očuvanje biodiverziteta i saosećanje bi trebalo da budu vrednosti bliskije duhu EXPO izložbe, ako je već njen lajtmotiv progres. Tako bi promocija ekoturizma, fokusiranog na očuvanje prirode i posmatranje životinja u njihovom prirodnom okruženju – više bili u skladu sa motom svetske izložbe.

Delfini su predivne životinje – razigrane, inteligentne i vrlo empatične, pa zaslužuju mnogo više od besmislenog iskorišćavanja za zabavu. Nadajmo se da će EXPO izložba ipak izabrati da promoviše progres, a ne prevaziđeno iskorišćavanje patnje životinja.