Da li je humano donirati neželjene ljubimce zoo-vrtu za ishranu predatora: Danska izazivala burne reakcije

U pokušaju da svojim predatorima obezbedi ishranu što sličniju onoj u divljini, zoološki vrt u Alborgu, na severu Danske, pozvao je građane da doniraju neželjene male životinje poput kunića, morskih prasića, kokošaka, pa čak i ždrebe, kako bi služile kao hrana mesožderima u njihovom prostoru. Ova praksa, iako izaziva oprečne reakcije javnosti, deo je šireg pristupa koji u prvi plan stavlja prirodne potrebe životinja koje se nalaze u zatočeništvu.

"Prirodna ishrana" za životinje u zatočeništvu

U zvaničnom saopštenju objavljenom na društvenim mrežama, zoološki vrt je istakao da na ovaj način pokušava da oponaša prirodni lanac ishrane, naglašavajući da ništa ne bi trebalo da se baci, već da donirane životinje mogu doprineti zdravlju, ishrani i prirodnom ponašanju njihovih predatora. Donirane životinje bi, prema navodima ustanove, bile humano uspavane od strane obučenog osoblja pre nego što budu iskorišćene kao hrana.

Zoološki vrt, dom životinjama poput azijskog lava, evroazijskog risa i sumatranskog tigra, već godinama sprovodi ovu praksu, koja je, kako tvrde iz uprave, uobičajena u danskim zoološkim vrtovima. Zamenica direktora vrta istakla je da se meso koje sadrži krzno, kosti i ostale prirodne elemente smatra najadekvatnijim za potrebe mesoždera, jer stimuliše instinkte i doprinosi psihofizičkom zdravlju ovih životinja.

Gde je granica između brige i surovosti?

Međutim, koliko god ovakva praksa imala svoje logično objašnjenje iz ugla ishrane i "prirodnog ponašanja" u zatočeništvu, teško je zanemariti širu sliku, a to je brutalnost same ideje da divlje životinje uopšte budu zatvorene u zoološkim vrtovima. Oduzimanje slobode lavovima, risovima i drugim predatorima kako bi bili dostupni posetiocima, ma koliko bilo edukativno, ostaje problematično. Razumljivo je da mnogi ljudi, a naročito deca, verovatno nikada neće imati priliku da vide ove životinje u njihovim prirodnim staništima, ali to, nažalost, nije dovoljan razlog da se njihova egzistencija svede na život u veštački stvorenom prostoru, podređena ljudskoj radoznalosti.

Sloboda ne može da se zameni "dobrim uslovima"

U tom kontekstu, besmisleno deluje bilo kakav pokušaj da se govori o mentalnom i fizičkom zdravlju životinja u zoološkim vrtovima, jer ono najosnovnije, a to je sloboda, već im je oduzeta. Bez obzira na to koliko se osoblje trudi da poboljša uslove, činjenica ostaje da nijedan kavez, ma koliko prostran, ne može zameniti život u divljini. Svi znamo bezbroj snimaka i prizora kao što je npr. medved koji se vrti u krug u iznova i izvnova, što je daleko više od dosade - to je prikaz duboke patnje.

Doniranje neželjenih ljubimaca i etička dilema

A kada se na sve to doda ideja da se životinje koje su nekada bile nečiji ljubimci, a zatim postale "višak", doniraju kako bi završile kao obrok, cela praksa dobija dodatnu dimenziju apsurda. Sama činjenica da neko može da odluči da pokloni živog kunića ili morsko prase, jer ga više ne želi, i da pritom završi kao hrana, deluje zaista šokantno.

Vreme za preispitivanje

Praksa hranjenja predatora doniranim kućnim životinjama možda jeste pokušaj približavanja prirodnim uslovima, ali dolazi u okviru jednog šireg problema - postojanja zooloških vrtova kao institucija koje u osnovi ograničavaju slobodu životinja zarad ljudske zabave i edukacije. Koliko god se govorilo o dobrobiti životinja, dokle god su njihovi životi svedeni na zatvoreni prostor i prilagođeni ljudskim potrebama, svaka priča o njihovoj "dobroj ishrani" i "mentalnom zdravlju" deluje kontradiktorno. U tom svetlu, ideja da se neželjeni kućni ljubimci pretvaraju u obrok za zatočene predatore ne samo da je etički upitna, već i simbolično potvrđuje koliko daleko idemo u opravdavanju sistema koji bi možda trebalo u potpunosti preispitati.