Šokantni rezultati istraživanja: 41% mališana veruje da je slanina biljnog, a bademi životinjskog porekla

Nova studija sprovedena među mališanima uzrasta od 4 do 7 godina u Sjedinjenim Državama pokazala je da mnoga deca imaju potpuno pogrešnu predstavu o tome odakle dolaze namirnice koje svakodnevno jedu.

Kada su psiholozi pitali 176 dece da razvrstaju različite namirnice na biljnog ili životinjskog porekla, ispostavilo se da su greške bile češće nego što bismo očekivali. Skoro polovina mališana bila je ubeđena da pomfrit potiče od životinja, dok je sir mnogima izgledao kao biljni proizvod. Još zanimljivije, oko 41% dece mislilo je da je slanina biljnog porekla, a slično su zaključili i za hot-dogove i pileće nagetse, iako ime jasno govori šta se u njima nalazi.

Preporučujemo

Zbunjenost nije stala na tome. Deca su često svrstavala kokice i bademe među proizvode životinjskog porekla, dok su sa druge strane verovala da krave, svinje i kokoške uopšte nisu jestive.

Zašto dolazi do ovakvih zabuna?

Stručnjaci smatraju da se deo problema krije u načinu na koji odrasli komuniciraju sa decom. Mnogi roditelji izbegavaju da objašnjavaju poreklo mesa, smatrajući da su istina i proces prerade previše surovi za dečiji uzrast. Zbog toga deca hranu doživljavaju kroz imena i oblike, a ne kroz njeno pravo poreklo.

Dodatno, deca su u ovom uzrastu tek u procesu formiranja znanja o svetu oko sebe. Hrana dolazi zapakovana i obrađena, pa im je teško da povežu gotov proizvod sa njegovim izvorom. To dovodi do brojnih pogrešnih zaključaka.

Kako se znanje može poboljšati?

Autori studije ističu da je upravo rano detinjstvo period u kome se najlakše oblikuju navike i znanja o ishrani. Ako deci jasno i prilagođeno objašnjavamo odakle namirnice dolaze, bilo da su biljnog ili životinjskog porekla, smanjiće se konfuzija i nesporazumi.

Umesto da se poreklo hrane prikriva, stručnjaci predlažu otvoreniji pristup i veću edukaciju kroz igru, crtane sadržaje i razgovor. Na taj način deca mogu prirodno da povežu ono što vide na tanjiru sa stvarnim poreklom i procesom nastanka.

Ova studija pokazuje koliko je važno da deca već od najranijeg uzrasta dobiju tačne i jednostavne informacije o hrani koju jedu. Kada ne znaju odakle namirnice potiču, ona im postaju samo proizvodi iz prodavnice, bez veze sa prirodom i procesima koji stoje iza njih. Upravo zato roditelji, nastavnici i šira zajednica imaju ključnu ulogu u oblikovanju znanja i navika. Ako deci približimo poreklo hrane na način prilagođen njihovom uzrastu, oni će razviti ne samo bolje razumevanje ishrane, već i zdraviji odnos prema onome što jedu.