Debata ne prestaje: Zbog vegana strada više živih stvorenja nego u mesnoj industriji?

Jedan od najčešće korišćenih argumenata u neprestanoj debati između tabora koji jede meso i vegana je čuveni „smrt životinja zbog uzgoja biljnih kultura“ momenat. Sigurno je da ogroman broj insekata, glodara, pa i ptica svake godine strada u proizvodnji biljnih kultura, bilo zbog primene pesticida, bilo od mehanizacije

Ne prođe dan, a da neko od pristalica mesne ishrane u usijanim debatama sa veganima na društvenim mrežama ne "poentira" sa: „Ali više životinja strada u biljnim usevima nego u mesnoj industriji“, očigledno smatrajući to argumentom koji bi trebalo da opravda stradanje enormnog broja domaćih životinja godišnje za ljudsku ishranu.

Ovo „verovanje“ koje se masovno širi društvenim mrežama poslednjih godina, izneto je prvi put na podkastu Džoa Rogana, kada je njegov gost, inače strastveni lovac, na pitanje kako se oseća kada ga kritikuju vegani zbog surovosti lova, rekao: „Ako hoćete da ubijete najviše živih stvorenja - budite vegan“. Po mišljenju ovog lika, to što on ubije jednu divlju svinju u šumi donosi mnogo manje štete nego uzgajanje soje za proizvodnju tofua koji će pojesti neki vegan. „Jedete tofu i mislite da niste odgovorni ni za čiju smrt? Ma, je…. se!“, rekao je revoltirano.

Kada bi svi ljudi na planeti postali lovci...

Možda bi za lovce, ovaj argument mogao da stoji, ali na masovnoj skali nije realan. Zašto smo tako sigurni? Pa zato što svetski podaci kažu da domaće životinje danas čine oko 62% biomase svih sisara na planeti, dok divlje životinje čine samo 4% (ljudska populacija ostalih 32%). Pa čak i da se svetsko stanovništvo nekim čudom masovno okrene lovu, vrlo brzo bi istrebili i to malo divljeg sveta koji je preostao na planeti!

Nije retko da neko od ljubitelja mesa upita kako to da svinjsko meso nije bolja opcija od tofua (soje), kada za njega treba da bude ubijena samo jedna svinja nasuprot ogromnom broju nedužnih glodara i insekata koji stradaju zbog uzgoja soje? Možda površno gledano ovo pitanje ne deluje glupo, ali nažalost ipak ne „pije vodu“, jer oni koji šire ovakve argumente slučajno ili namerno zaboravljaju da se zapitaju o tome šta sve te svinje u mesnoj industriji jedu.

Šta je lakše: Da počnemo da jedemo više biljne hrane ili pronađemo još nekoliko rezervnih planeta?

Podaci govore da najveći konzumenti soje na svetskom nivou nisu ni vegani, pa ni ostatak ljudi, već upravo domaće životinje koje se gaje za ljudsku ishranu. Skoro 80% svetske proizvodnje soje završava u hrani za domaće životinje! Osim toga, oko 80% deforestacije Amazona je posledica seče drveća radi uzgoja soje ili širenja velikih farmi goveda. Kada su u pitanju i ostale masovne biljne kulture, samo oko 55% odlazi za ljudsku ishranu, a većina ostatka opet za ishranu životinja na farmama. Ove cifre svedoče da mesna ishrana ne dovodi samo do ubijanja milijardi domaćih životinja, već i indirektne smrti svih živih stvorenja tokom proizvodnje biljne hrane za te iste životinje.

Na ovakve podatke uživaoci u mesu hvataju se i za slamke poput ove: „A šta je sa prirodno uzgojenim govedima koja pasu, pa ona ne jedu žitarice i soju?“ Tu opet dolazimo do problema masovnosti. Poljoprivreda na globalnom nivou već zauzima skoro polovinu naseljivih površina (koje nisu pod vodom, ledom, pustinjom ili visokim planinama). U SAD farme goveda koja pasu zauzimaju 41% svog raspoloživog zemljišta iako se 99% stoke gaji na industrijskim farmama. Današnja potrošnja goveđeg mesa zahtevala bi, prelaskom na ispašu stoke, bar 2.7 puta više zemljišta. Naučnici kažu da nam za takav poduhvat na globalnom nivou fali svega nekoliko planeta.

Kome je više žao malih bubica i glodara?

Verovatno nikada nećemo znati tačan broj svih sitnih životinja, insekata ili ptica koji stradaju prilikom masovnog uzgoja biljnih kultura, ali to ovde i nije ključno pitanje. Ono što je sigurno je da ishrana bazirana pretežno na biljnim namirnicama (plant based ishrana) nanosi mnogo manje štete nego dominantna ishrana današnjice sa velikim udelom životinjskih proizvoda. Dobijanje proteina iz biljne hrane zahteva i mnogo manje zemljišta i vode.

Ključno je razumeti da nijedna ishrana na masovnoj skali ne može biti bez ikakvih negativnih uticaja na okolinu ili živi svet, ali su neke mnogo manje štetne nego druge. Želja određenog broja ljudi da osujete ideju o promovisanju plant based ishrane, potiče iz političkih , kulturoloških ili psiholoških motiva, o kojima se može raspravljati. Međutim, potezanje navodnog argumenta „proizvodnja biljne hrane ubija više živih stvorenja…“ svakako nije validan argument za opravdavanje masovne konzumacije mesa životinja i evidentnih devastirajućih posledica na okolinu i ograničene planetarne resurse.