Kako telo reaguje kada izbacimo ugljene hidrate: Ovo su skriveni rizici popularnih dijeta

Ideja o izbegavanju ugljenih hidrata radi mršavljenja ili „detoksikacije“ tela često je podstaknuta trendovima poput keto ishrane, koji su dodatno popularizovali ovakav pristup. Ipak, telo ne funkcioniše samo snagom volje - potrebni su mu određeni nutrijenti da bi pravilno radilo. Zato se prirodno nameće pitanje šta se zapravo dešava u organizmu kada drastično smanjimo ili potpuno izbacimo ugljene hidrate iz ishrane?

Preporučujemo

Telo prelazi u stanje ketoze

Kada potpuno prestanemo da unosimo ugljene hidrate, telo mora da pronađe alternativne izvore energije. Prvo pokreće proces poznat kao glukoneogeneza, pri kojem se glukoza stvara iz aminokiselina iz mišića i glicerola iz masti. Ovo je korisno kratkoročno, ali dugoročno može izazvati poremećaje hormona, probleme sa jetrom i štitnom žlezdom.

Već u roku od 24 do 48 sati, zalihe glikogena, rezervnog energetskog izvora, počinju da se troše. Telo tada prelazi na sagorevanje masti kao goriva, što se naziva ketoza. Iako ovo omogućava funkcionisanje mozga i mišića, nije stanje u kojem bi telo trebalo da ostane dugo.

Mogući efekti ketoze

Nedostatak ugljenih hidrata može dovesti do sledećih simptoma:

• Razdražljivost i loše raspoloženje
• Umor i pad energije
• Zatvor i problemi sa varenjem
• Takozvana "keto grip" pojava, odnosno osećaj slabosti, glavobolje, mučnine

Dugoročno, produžena ketoza može izazvati dehidrataciju, poremećaj elektrolita i u slučaju osoba sa dijabetesom ozbiljno stanje poznato kao dijabetička ketoacidoza, koje može biti opasno po život.

Da li dijete sa niskim udelom ugljenih hidrata pomažu u mršavljenju?

Dijete sa niskim udelom ugljenih hidrata često se preporučuju za kratkoročno smanjenje telesne mase ili bolju kontrolu šećera kod osoba sa dijabetesom tip 2. Ideja je da veći unos proteina i masti dovodi do sitosti i smanjenog unosa kalorija.

Ipak, istraživanja pokazuju da dugoročno, posle godinu dana, rezultati ovakvih dijeta nisu značajno bolji od drugih dijeta zasnovanih na biljkama ili uravnoteženoj ishrani. Ove dijete su često restriktivne i teške za dugoročno održavanje.

Rizici potpunog izbacivanja ugljenih hidrata

Ugljeni hidrati nisu samo izvor energije, oni telo snabdevaju vlaknima, vitaminima i antioksidantima. Dugoročno izbacivanje ugljenih hidrata može povećati rizik od:

• Povišenog holesterola
• Problema sa bubrezima i kamenom u bubregu
• Slabijih kostiju i problema sa crevnom mikroflorom
• Hroničnih bolesti, uključujući neke tipove raka

Čak i sportisti i osobe koje vežbaju povremeno bolje se oporavljaju uz adekvatan unos ugljenih hidrata, jer oni pomažu mišićima da se regenerišu i rastu.

Ugljeni hidrati su esencijalni za zdravlje i energiju. Iako ovakve dijete mogu doneti kratkoročne benefite, potpuno izbacivanje namirnica i biljne hrane bogatom vlaknima i vitaminima može dugoročno više štetiti nego koristiti. Uravnotevena ishrana, koja uključuje integralne žitarice, voće, povrće i mahunarke, i dalje ostaje najbolji način da telo dobije energiju i sve potrebne nutrijente.