Zašto su određene namirnice proglašene superhranom: Šta to uopšte znači?

U poslednje vreme, izraz superhrana čujemo gotovo svakodnevno - od naslova na internetu, preko etiketa u prodavnicama zdrave hrane, pa sve do marketinških slogana koji obećavaju više energije, bolju probavu i dugovečnost. Ali da li su svi ti navodno čudesni sastojci zaista toliko posebni? I šta uopšte znači kada neku namirnicu nazovemo superhranom?

Šta je zapravo superhrana?

Superhrana nije naučno priznata kategorija, već termin koji se koristi za opisivanje posebno nutritivno bogatih namirnica koje mogu doprineti boljem zdravlju i prevenciji bolesti. One sadrže visoke koncentracije vitamina, minerala, antioksidanasa, vlakana ili zdravih masti, a često su i niskokalorične.

Dakle, ne postoji "super" formula koju mora da ispuni neka biljka da bi dobila tu etiketu. Ali postoji zajednička crta - to su prirodne, celovite namirnice koje, kada ih redovno uključimo u ishranu, mogu imati značajan pozitivan uticaj na naše zdravlje.

Super voće

Kada pomislimo na supervoće, često prvo na pamet padnu egzotične bobice poput asai ili godži. Ali istina je da su neke nama mnogo dostupnije voćke, poput borovnica, jagoda, višanja i čak trešanja, jednako (ako ne i više) nutritivno bogate. Pune su antioksidanasa koji štite ćelije od oksidativnog stresa i mogu pomoći u prevenciji srčanih bolesti i poboljšanju kognitivnih funkcija.

Avokado je još jedan pravi heroj - bogat zdravim mastima, vlaknima, kalijumom i vitaminima C, K i E, on deluje blagotvorno na srce, krvne sudove, ali i zdravlje očiju.

Super povrće

Lisnato zeleno povrće poput kelja, spanaća i rukole spada među najzdravije namirnice koje možemo jesti. Puno je vitamina A, C, K, folata i vlakana, a takođe sadrži i moćne fitonutrijente koji pomažu u prevenciji kancera.

Tu su i korenaste zvezde - cvekla, puna nitrata koji poboljšavaju protok krvi i smanjuju pritisak, a mogu pomoći i u sportskoj izdržljivosti. Crni i beli luk (posebno fermentisani crni) poznati su po alicinu, jedinjenju sa snažnim antimikrobnim i antiinflamatornim svojstvima.

Ne treba zaboraviti ni morske alge kao šro su nori, wakame i kelp - bogate jodom, gvožđem i kalcijumom i mogu pomoći u regulaciji hormona štitne žlezde.

Žitarice koje hrane telo i um

Zaboravite na rafinisane ugljene hidrate - celovite žitarice kao što su ovas, kinoa i tef zaslužuju mesto na svakodnevnom meniju. One su bogate vlaknima, proteinima i mineralima poput magnezijuma i gvožđa, a pomažu i u regulaciji šećera u krvi i holesterola.

Ovas, na primer, sadrži beta-glukan koji je posebno koristan za zdravlje srca, dok kinoa ima svih devet esencijalnih aminokiselina - savršeno za biljnu ishranu.

Moćni prahovi

U modernoj ishrani sve više koristimo superhranu u obliku praha: spirulina, moringa, baobab, kakao, pa čak i nutritivni kvasac. Ovi koncentrovani dodaci mogu biti odličan način da obogatimo obrok, ali nikako ne bi trebalo da zamene celovitu hranu.

Na primer, spirulina je bogata biljnim proteinima i gvožđem, dok moringa sadrži obilje vitamina B6 i magnezijuma - idealno za borbu protiv stresa, dok nutritivni kvasac pruža B12 i cink - dve hranljive materije koje su ponekad izazov u biljnoj ishrani.

Kako u praksi ubaciti superhranu u ishranu?

Ne morate praviti drastične promene. Cilj je raznovrsnost, a ne perfekcija. Ponekad je dovoljno da u tanjir ubacite borovnice, orahe, semenke konoplje, kelj ili spirulinu. Sve su to namirnice bogate nutrijentima koje mogu obogatiti vašu svakodnevnu ishranu. Evo nekoliko jednostavnih saveta:

• Dodajte borovnice u ovsenu kašu ili smuti.
• Zamenite beli pirinač kinoom ili bulgurom.
• Ubacite rukolu ili kelj u sendviče i salate.
• Koristite maslinovo ulje umesto margarina.
• Umešajte spirulinu ili moringu u jutarnji šejk.
• Pospite orahe ili semenke konoplje preko obroka za dodatne nutrijente.

Prava snaga je u balansu

Superhrana nije rezervisana za luksuzne markete niti zahteva posebne režime. Ona je već tu, na vašoj pijaci, ili u vašem zamrzivaču. Ključ nije u jednom čudesnom sastojku, već u raznovrsnosti, ravnoteži i redovnom unosu nutritivno bogatih biljnih namirnica.