Stočarska industrija "podgreva" klimatsku krizu
O pogubnom uticaju stočarske industrije na klimatske promene, svetski poznati fizičar i nobelovac Stiven Ču, izrekao je mnogo puta citiranu rečenicu koja glasi: „Da je sva stoka na svetu država, ta „država“ bi imala emisije gasova staklene bašte veće nego svih 28 zemalja Evropske Unije zajedno.“
Još 2013. godine u izveštaju svetske organizacije za hranu UN-a (FAO) su objavljene procene da emisije CO2 koje proizvodi sektor stočarske industrije na svetskom nivou, čine skoro 15 % ukupnih globalnih emisija. Da bi shvatili koliko je ovaj udeo veliki, dovoljno je reći da je taj procenat otprilike isti kao doprinos emisijama CO2 od strane celokupnog transportnog sektora na planeti – dakle svih automobila, kamiona, vozovi, aviona i brodova na planeti. I to nije sve.
Osim gasa CO2 postoje još dva glavna osumnjičena za potpirivanje globalnog zagrevanja i klimatske krize, a to su metan (CH4) i azotni oksid (NO2). Po istom izveštaju FAO, svetska stočarska industrija „zaslužna“ je za blizu 50% ukupnih emisija metana i azotnog oksida na planeti.
Pri tome, metan ima bar 30 puta veći uticaj (neki izvori tvrde čak i 80 puta veći) na globalno zagrevanje od CO2, a azotni oksid čak 280 puta veći uticaj! Metan se emituje kao produkt enterofermentacije u stomaku goveda, kao i iz odlagališta životinjskih izlučevina. Azotni oksid potiče od proizvodnje i korišćenja azotnih đubriva i takođe iz otpada stočarske industrije.
Ceo sektor hrane na svetu, uključujući proizvodnju, preradu, logistiku i prodaju, odgovoran je za 26% globalnih emisija CO2 od svih izvora. Zanimljivo je, međutim, da je u okviru sektora hrane, sektor stočarske industrije (koji uključuje i industriju mleka i mlečnih proizvoda) odgovoran za više od 50 % emisija CO2. Pri tome, stočarska industrija doprinosi samo sa oko 18% ukupnom broju kalorija sve hrane proizvedene na planeti.
Naša planeta je naša kuća
Ovi podaci deluju prilično obeshrabrujuće, naročito kada uzmemo u obzir stalan porast broja stanovnika na planeti, što znači da se ove cifre neće smanjiti same od sebe, naprotiv rašće. Pa, da li to znači da ćemo se zbog ljubavi prema hamburgeru ili šnicli da se pozdravimo sa planetom?
Hajde da upotrebimo analogiju…Zamislite da imate člana domaćinstva koji – najviše jede, troši najviše vode i energije, uzurpira za sebe najveći prostor u stanu, pravi najviše đubreta i zagađuje vazduh, a pri tome najmanje doprinosi blagostanju celog domaćinstva (to je onih svega 18% doprinosa kalorijama za prehranu celog čovečanstva od strane stočarske industrije). A sada priznajte, ali iskreno, kako biste takvog stanara u svojoj kući tretirali i šta bi mislili o njemu?
Živimo u svetu iluzija, a kuća nam gori
Kao naročito problematičan sektor stočarske industrije u pogledu štetnih emisija gasova staklene bašte, posebno se ističe onaj koji se bavi uzgojem goveda (uključujući i mlečnu industriju), jer je njegov štetan uticaj na klimatske promene i ostale faktore čovekove okoline proporcionalno najveći (potrošnja vode, deforestacija, odumiranje vrsta).
Mi ljudi imamo nezgodan običaj da okrećemo glavu od problema, a jedan od načina je i da "verujemo" u iluzije o stvarima o kojima ne znamo dovoljno. Na primer, kada kupujemo mesne proizvode u supermarketu, imamo neku iluzornu predstavu o idiličnim malim farmama gde neki fini seljaci mukotrpno obrađuju zemlju, hrane stoku i u pušnici sa ljubavlju prave domaće mesne proizvode. A u stvarnosti, ogromna većina proizvoda koje kupujemo su proizvodi upravo ove iste stočarske industrije o kojoj govorimo i čiji štetan uticaj na planetu sada svi osećamo i o kome sve više brinemo.
Manje mesa i mleka, više povrća i drugih biljaka…
Zato treba da imamo na umu ono, oko čega se slažu sve vodeće svetske organizacije koje okupljaju naučne istraživače klimatskih promena, a to je je da je u svetlu sve veće klimatske krize njihova preporuka da svetska populacija počne da menja svoju ishranu u pravcu povećanja unosa biljne hrane i drastičnog smanjenja unosa hrane životinjskog porekla.
Šta mi možemo da uradimo kao pojedinci? Pa, za početak da se suočimo sa ovim informacijama, a ne da se pravimo da se ništa ne dešava i da živimo na nekoj drugoj planeti. Drugi korak je da, umesto da kukamo nad svojom tužnom sudbinom što je našoj generaciji dat ovaj vruć krompir i teret odricanja od načina života na koji smo navikli, da preuzmemo odgovornost i prigrlimo ovo kao priliku da baš mi spasemo budućnost ove naše lepe planete.
Ove teme će sigurno obeležiti naše i živote naše dece u narednim turbulentnim decenijama, pa hajde da krenemo odmah bar sa onim što nam je za početak najlakše da promenimo – manje mesa i mlečnih proizvoda na tanjiru. Ne zvuči toliko teško, zar ne?
Povezane vesti
Ništa prodavnica, ovaj čovek sam proizvodi svu hranu: Koliko zemlje i rada je potrebno?
Za zatvaranje stočarskih farmi EU odobrila Holandiji 700 mil. za odštetu farmerima
Folksvagen konačno najavio: Uskoro u vozilima inovativna veganska koža od konoplje
Danska na čelu tranzicije: Prva uvodi poreze na karbonske emisije za poljoprivredu
Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
