Od otpada do inovacije: Kako pivski nusproizvod menja gastronomiju i modu

Dok ljubitelji piva zamišljaju savršeno ohlađenu čašu zlatnog napitka, retko ko pomisli na ogromne količine vlažnih, lepljivih ostataka koji nastaju tokom proizvodnje - oko 200 grama otpada po litru proizvedenog piva. Globalno, to iznosi oko 37 miliona tona godišnje, što odgovara težini otprilike 340 dvospratnih autobusa svakog sata.

Ali šta ako vam kažem da se upravo ti ostaci sada pretvaraju u nešto potpuno neočekivano? Naučnici i kompanije širom sveta istražuju kako da iskoriste pivski otpad na inovativne načine, pretvarajući ga u korisne proizvode kao što su biljno mleko i koža? Ova promena ne samo da smanjuje otpad, već otvara vrata novim mogućnostima u ishrani, modi i održivim materijalima.

Šta je pivski otpad i koja je njegova nova namena?

Pivski otpad, poznat kao ‘’potrošeno pivsko zrno’’ (brewers' spent grain – BSG), predstavlja čvrste ostatke žitarica koji ostaju nakon procesa kuvanja piva. To su uglavnom ječam, pšenica, raž ili druge žitarice koje se koriste u proizvodnji, a nakon što se iz njih izdvoji skrob za fermentaciju, ostaje bogata mešavina vlakana, proteina i ostataka ugljenih hidrata.

Većina ovog otpada (oko 70%) trenutno završava kao stočna hrana, dok se 10% koristi za proizvodnju biogasa. Preostalih 20% se jednostavno odlaže na deponije, gde se raspada i oslobađa metan, dodatno zagađujući okolinu. Međutim, istraživači i kompanije počinju da otkrivaju skriveni potencijal ovog nusproizvoda, pre svega zbog bogatog sadržaja proteina i vlakana.

Švajcarski startap Upgrain je jedan od pionira u ovoj oblasti. Ova kompanija je 2024. godine razvila sistem za preradu pivskog otpada u proteinski i vlaknasti prah koji je odobren za ljudsku ishranu od strane američke FDA i Evropske agencije za bezbednost hrane. Prema rečima suosnivača Upgrain-a, potrošeno pivsko zrno predstavlja "skriveno blago" u oblasti održive i zdrave ishrane. On smatra da ovaj proizvod može pomoći u zadovoljenju rastuće globalne potražnje za proteinima.

Od pivskog otpada do biljnog mleka i kože

Pivski otpad postaje i osnova za biljna mleka. Velike pivare poput Anheuser-Busch InBev i Molson Coors već su razvile svoje verzije biljnog mleka na bazi ječma. Golden Wing, proizvod kompanije Molson Coors, obećava bogat i kremast ukus, uz 25% manje šećera u odnosu na većinu ovsenih mleka. Pored toga, i druge kompanije koriste ekstrakte proteina i vlakana iz pivskog otpada za proizvodnju raznih prehrambenih proizvoda - od hleba i žitnih pahuljica do testa za picu i čipsa. Čak se koristi i u biljnim alternativama mesa.

Osim prehrambene industrije, pivski otpad pronalazi svoju svrhu i u drugim oblastima. Londonska kompanija Arda Biomaterials razvila je alternativu za prirodnu kožu koristeći proteine dobijene iz pivskog otpada. Zanimljivo je da boja ove veganske kože zavisi od vrste piva korišćenog u proizvodnji - tamna piva poput Guinnessa daju crnu boju, dok lageri i IPA ostavljaju nijanse smeđe.

Mogućnosti i izazovi

Iako potencijal pivskog otpada postaje sve jasniji, postoji niz izazova. Ovaj materijal je bogat vlagom, što znači da brzo propada i podložan je razvoju bakterija i buđi ako se ne obradi na vreme. Zbog toga se istražuju nove tehnike konzervacije, a istraživači u Singapuru razvijaju metode fermentacije i zagrevanja u mikrotalasnoj kako bi poboljšali stabilnost i iskoristivost proteina.

Budućnost pivskog otpada

Prema procenama kompanije Arda Biomaterials, jedna veća pivara mogla bi godišnje proizvesti između 5 i 10 miliona kvadratnih metara njihove eko-kože, što bi moglo značajno smanjiti potražnju za tradicionalnom i sintetičkom kožom. S druge strane, istraživači u Velikoj Britaniji i Italiji ispituju mogućnosti korišćenja pivskog otpada u kozmetičkoj industriji, proizvodnji papira i čak u jačanju građevinskih materijala.

Bilo da se koristi za proizvodnju proteina, mleka, kože, plastike ili kozmetičkih proizvoda, pivski otpad ima potencijal da postane jedan od ključnih resursa u održivoj industriji budućnosti.