Kakao zamenjuju krave, šume nestaju: Zastrašujući efekat klimatske krize na naš omiljeni slatkiš

Zamislite da stojite pred izborom: gladovati danas ili žeđati sutra. Upravo se pred takvom dilemom nalaze hiljade malih uzgajivača kakaa u Brazilu, dok klimatske promene neumoljivo preoblikuju njihov svakodnevni život. Suočeni sa strahom, neizvesnošću i osećajem bespomoćnosti, mnogi od njih se okreću rešenjima koja samo naizgled nude spas, ali dugoročno donose još veću štetu. Nova studija otkriva kako emocionalne reakcije na klimatske promene zapravo mogu pogurati farmere ka još većim ekološkim problemima.

Prema istraživanju Univerziteta u Ekseteru, koje je obuhvatilo oko 3.100 malih uzgajivača kakaa u Brazilu, osećanja straha i beznađa dovode do donošenja "maladaptivnih" odluka. Umesto da ulažu u dugoročno održiva rešenja, farmeri se sve češće okreću kratkoročnim i destruktivnim praksama poput seče šuma radi prodaje drveta ili prelaska na stočarstvo.

Iako su svesni da ovakvi potezi dodatno pogoršavaju klimatske uslove i povećavaju rizike u budućnosti, potreba za trenutnim preživljavanjem nadjačava svaku brigu o dugoročnim posledicama. Ovaj fenomen, koji naučnici nazivaju „klimatske zamke“, podrazumeva ciklus u kom emocionalni stres i ekološka šteta međusobno podstiču jedno drugo stvarajući još dublju ranjivost.

Slom brazilske industrije kakaa

Brazil je nekada bio moćan proizvođač kakaa, naročito u oblasti južne Bahije, gde je klima bila savršena za ovu kulturu. U to vreme, uzgajivači kakaa, takozvani „pukovnici“, uživali su veliki ugled i bogatstvo. Međutim, kraj 20. veka doneo je niz udara: konkurencija iz Afrike i Azije, nasleđivanje imanja koje je razdrobljeno među naslednicima, i bolest poznata kao „veštičje metle“, koja je desetkovala zasade.

Kao da to nije bilo dovoljno, poslednjih decenija se na sve to nadovezala i klima. Temperature su porasle za više od 2°C, dok su padavine znatno smanjene. Samo 2015. godine, suša je uništila čak 40 miliona stabala kakaa, a prinos je opao za neverovatnih 89% u jednoj godini.

Put ka dubljoj krizi

Zbog očaja i potrebe za sigurnim prihodom, mnogi uzgajivači prelaze na stočarstvo. Iako deluje kao logičan potez, to je zapravo klimatski i ekonomski ćorsokak. Stočarstvo zahteva mnogo više resursa, emituje velike količine metana i dodatno doprinosi deforestaciji čime se narušavaju izvori vode i smanjuje kapacitet tla da zadrži vlagu. Pritom, mali proizvođači retko ostvaruju istu zaradu kao u proizvodnji kakaa, jer se stočarstvo oslanja na ekonomiju obima.

Suprotno tome, kakao uzgoj može da bude saveznik očuvanja šuma, jer se često sprovodi u senci većeg drveća i može doprineti zaštiti biodiverziteta. Međutim, farmeri, već iscrpljeni pokušajima da po stoti put zasade stabla i gledaju ih kako se suše, sve teže veruju u rešenja poput pošumljavanja.

Amazon pod pretnjom

Amazonija, dom polovini svetskih tropskih šuma i više miliona biljnih i životinjskih vrsta, sada emituje više ugljen-dioksida nego što ga apsorbuje - upravo zbog prekomerne seče šuma za potrebe stočarstva, uzgoja soje i kakaa. Studija upozorava da će, ukoliko se ovakav trend nastavi, između 10% i 47% amazonskih šuma nestati do 2050. godine.

Kakao bez kakaa?

Kako globalne zalihe kakaa dostižu najniži nivo u poslednjih deset godina, cene beleže istorijski rast. Zbog toga sve više kompanija ulaže u alternativne proizvode poput čokolade bez kakaa ili one napravljene iz ćelijskih kultura. Startapi kao što su Voyage Foods, Planet A Foods, Cellva, California Cultured i Compound Foods već se pozicioniraju kao potencijalni lideri buduće industrije - možda jedine koja ne zavisi od sunca i kiše.

Studija ističe važnost razumevanja emocionalnih i psiholoških barijera s kojima se farmeri suočavaju. Za razliku od visoko razvijenih zemalja, gde ljudi pod uticajem rizika reaguju racionalnim merama zaštite, mali proizvođači u zemljama u razvoju često se povlače u kratkoročne i destruktivne odluke. Da bismo sprečili dalje klimatske katastrofe, moramo uvažiti ove stvarne ljudske priče, emocije i okolnosti. Tek tada možemo govoriti o održivim rešenjima i pravoj, pravednoj tranziciji ka otpornijoj budućnosti.