Klimatske promene šire opasne krpelje koji izazivaju alergiju na meso:Nova realnost koja nas sve može zadesiti

U svetu u kojem se granice između ishrane, zdravlja i ekologije sve češće prepliću, pojavljuju se i nove, do juče nezamislive zdravstvene teme koje zaslužuju pažnju. Nedavno sam na Guardian-u naišla na izuzetno zanimljiv članak o fenomenu koji povezuje sve ove oblasti: alergija na meso izazvana ugrizom krpelja.

Iako zvuči neobično, ovaj sindrom postaje sve češći u SAD, a njegovo širenje povezano je s klimatskim promenama i sve prisutnijim kontaktom ljudi sa krpeljima. Tema je važna i iz ugla zdravlja, ali i šire, jer nas podseća na to koliko su naši izbori i navike povezani sa stanjem planete i promenama koje dolaze.

Krpelji, klima i alergija na meso

Krpelj koji je u centru ove priče zove se ''lone star'' krpelj (Amblyomma americanum), ranije prisutan uglavnom na jugoistoku SAD-a. Danas, međutim, zbog porasta temperatura, sve češće se viđa i u državama na severu i zapadu, pa čak i u delovima gde ranije nije mogao da opstane.

Ova vrsta krpelja je posebna - može izazvati alfa-gal sindrom, stanje u kom imuni sistem počinje da reaguje na određeni šećer koji se nalazi u mesu sisara. Ljudi pogođeni ovom alergijom nakon konzumacije mesa dobijaju osip, mučninu, a ponekad čak i teže simptome poput otežanog disanja. Posebno je zbunjujuće što se reakcije ne javljaju odmah, već nekoliko sati kasnije, pa se često ne zna šta ih je izazvalo.

Prema podacima američkog CDC-a, od 2010. godine dokumentovano je više od 100.000 slučajeva, ali se procenjuje da bi pravi broj mogao biti čak četiri puta veći.

Život sa alfa-galom

Oni koji se suoče s ovom alergijom moraju da potpuno promene navike - ne samo kada je u pitanju ishrana, već i upotreba kozmetike, lekova, pa čak i higijenskih proizvoda koji sadrže sastojke životinjskog porekla. Neki pacijenti izbegavaju i boravak u restoranima zbog rizika od kontaminacije, a sve je više onih koji se udružuju putem onlajn grupa za podršku.

Zanimljivo je da, iako ovaj krpelj trenutno ne prelazi granice SAD-a, slični slučajevi se u manjoj meri beleže i u Australiji i Evropi. Takođe, nove studije pokazuju da i druge vrste krpelja, poput tzv. "deer tick", mogu izazvati slične reakcije.

Nova realnost, nove potrebe

Iako još uvek nema leka za alfa-gal sindrom, ono što postaje jasno jeste potreba za boljom edukacijom lekara, boljom regulativom i većim ulaganjem u istraživanje. Neki stručnjaci, poput onih sa Univerziteta Kornel, ističu da će se krpelji sve više prilagođavati lokalnim uslovima, što znači da će broj slučajeva verovatno i dalje rasti.

Za sada, preporuke uključuju pažljiv boravak u prirodi, korišćenje zaštitne odeće i sredstava protiv insekata, kao i redovno pregledanje tela nakon šetnje kroz šumska ili travnata područja.

Kada se svet menja, menjaju se i naši izazovi, a i izbori

Alfa-gal sindrom je primer kako promene u životnoj sredini mogu dovesti do potpuno novih izazova za zdravlje, ali i podsetnik koliko su priroda i naše telo povezani. Iako ova alergija nije razlog zbog kog većina ljudi prelazi na biljnu ishranu, ona svakako otkriva da se svet menja i da nije loše da i mi razmislimo o tome kako se hranimo i u kakvom okruženju živimo.