Najveće evropsko istraživanje o regenerativnim sistemima poljoprivrede: Održiva i otpornja budućnost hrane

U vremenu sve izraženijih klimatskih promena i iscrpljenih zemljišnih resursa, regenerativna poljoprivreda se sve više prepoznaje kao model budućnosti. Za razliku od konvencionalne proizvodnje koja zavisi od hemikalija, uvoza i velikih energetskih ulaganja, regenerativni pristupi vraćaju plodnost zemljištu, povećavaju biodiverzitet i smanjuju zavisnost od spoljnih inputa. Novo evropsko istraživanje sada pokazuje da ovakvi sistemi ne samo da su održivi, već mogu biti i produktivniji.

Na čemu se zasniva regenerativna poljoprivreda?

Regenerativna poljoprivreda je pristup koji ima za cilj obnavljanje i unapređenje zdravlja zemljišta, povećanje biodiverziteta i otpornosti na klimatske promene. Osnovni principi uključuju:

• Minimalnu obradu zemljišta: smanjenje ili izbegavanje oranja kako bi se očuvala struktura i mikrobiološki život tla.
• Kontinuirano prisustvo pokrovnih useva: gajenje biljaka koje štite tlo između glavnih useva, smanjuju eroziju i poboljšavaju plodnost.
• Diverzifikaciju useva: rotacija i kombinovanje različitih biljnih vrsta radi poboljšanja strukture tla i smanjenja štetočina.
• Integraciju životinja: korišćenje stoke za prirodno đubrenje i obradu zemljišta.

Ove prakse zajedno doprinose stvaranju održivog i produktivnog poljoprivrednog sistema koji je otporniji na klimatske promene i degradaciju zemljišta.

Rezultati istraživanja

Evropski savez za regenerativnu poljoprivredu (EARA) sprovela je do sada najveće farmerima vođeno istraživanje na 78 farmi u 14 zemalja, koje pokrivaju preko 7.000 hektara. Rezultati su izuzetno ohrabrujući:

• Prinosi su u proseku samo 1% niži u kalorijama i proteinima u poređenju sa konvencionalnim farmama
• 62% manje azotnog đubriva i 76% manje pesticida po hektaru
• 27% viši RFP indeks (Regenerating Full Productivity) - što uključuje zdravlje tla, fotosintezu i otpornost

Višestruke koristi bez hemikalija i uvoza hrane

Jedan od primera dolazi iz Grčke, gde poljoprivrednica Šila Darmos već decenijama vodi farmu bez pesticida i veštačkih đubriva. Njeni prinosi maslina, citrusa i drugih kultura su i do 280% viši od regionalnog proseka, uz 78% manju potrošnju goriva. Ključ je u tzv. sintropskom agrošumarstvu - metodi koji obnavlja tlo i povećava otpornost biljaka na klimatske ekstreme. S obzirom na to da EU predviđa gubitke u poljoprivredi od preko 60 milijardi evra do kraja godine, a čak 90 milijardi do 2050. usled klimatskih i ekonomskih rizika, ovi nalazi predstavljaju snažan argument da se evropski poljoprivredni sistem hitno usmeri ka regeneraciji.

Regenerativna poljoprivreda u Srbiji - Trenutni status i izazovi

U Srbiji je regenerativna poljoprivreda još u fazi razvoja, sa ograničenim brojem proizvođača koji primenjuju ove prakse. Procene ukazuju da manje od 1% poljoprivrednika koristi regenerativne metode.

Kako bi se podržao razvoj ovog pristupa, osnovan je Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije, koji okuplja stručnjake, poljoprivrednike i institucije sa ciljem promocije i edukacije o regenerativnim praksama. Savez organizuje radionice, pruža edukativne materijale i radi na uspostavljanju mreže demonstracionih farmi koje primenjuju ove metode.

Međutim, postoje izazovi u vidu nedostatka regulative koja prepoznaje regenerativnu poljoprivredu, ograničenog pristupa informacijama i edukaciji na srpskom jeziku, kao i potrebe za prilagođavanjem mehanizacije specifičnostima ovih praksi.

Uprkos ovim izazovima, interesovanje za regenerativnu poljoprivredu u Srbiji raste, posebno u kontekstu potrebe za održivim i otpornim poljoprivrednim sistemima koji mogu odgovoriti na klimatske promene i očuvanje prirodnih resursa.

Vreme je za biljnu regeneraciju

Iako se često smatra “alternativom”, regenerativna poljoprivreda može postati temelj održive proizvodnje hrane u Evropi i kod nas. Najnoviji podaci jasno pokazuju da je ova tranzicija ne samo moguća, već i ekonomski isplativa i neophodna kako bismo obezbedili hranu, zdravlje tla i otpornost na klimatske promene.