Naučnici upozoravaju: Masovno uklanjanje plastike može uništiti osnovu lanca ishrane u okeanu

Dok mi sa užasom gledamo u Veliki pacifički tepih smeća, priroda je uradila ono što najbolje zna - adaptirala se. Ono što je za nas deponija, za milione sićušnih organizama postalo je novi dom, neka vrsta plutajućeg kontinenta. Sada, kada smo napokon spremni da to očistimo, naučnici dižu ručnu kočnicu: da li ćemo uklanjanjem plastike zapravo usisati i život koji zavisi od nje?

Skriveni svet na površini

U centru ove debate nalazi se grupa organizama poznata kao neuston. To su bića koja žive isključivo na samoj površini vode - od specifičnih algi i bakterija do sićušnih životinja koje struje nose širom okeana. Iako nemaju harizmu delfina ili morskih kornjača, ovi organizmi su ključni deo sistema za održavanje života u okeanu:

• Učestvuju u razmeni gasova između atmosfere i vode.
• Razgrađuju organsku materiju.
• Predstavljaju osnovu lanca ishrane za mnoge vrste.

Tu se krije strah naučnika - masovni sakupljači plastike ne mogu da razlikuju komad otpada od ovih organizama.

Veliki pacifički tepih smeća kao novi dom

Najveći fokus je na tzv. Velikom pacifičkom tepihu smeća, koji ekolozi često nazivaju "sedmim kontinentom". Iako niko ne spori da je milionska tona plastike katastrofa, istraživanja pokazuju da se život prilagodio čak i tom haosu.

Morski biolozi smatraju da ono što nama izgleda kao beživotna deponija, za neuston je postalo stanište. Iako decenijama slušamo kako mikroplastika završava u ribama i kako kornjače jedu kese misleći da su meduze, naučnici upozoravaju da bismo na ovaj način ''usisali'' površinski sloj okeana i time poremetili važan deo lanca ishrane.

Da li ovo znači da treba da pustimo da se plastika gomila? Apsolutno ne. Poruka naučnika nije poziv na pasivnost, već na refleksiju. Okeanski ekosistemi su puni iznenađenja i život se adaptira na načine koji nam često promiču "ispred nosa".

Kako mi možemo pomoći?

Dok naučnici lome koplja oko toga kako bezbedno ukloniti postojeći otpad, na nama je da zaustavimo njegov dotok. Ovo je trenutak gde filozofija biljnog i održivog života dobija pun smisao.

• Malo je poznato da ogroman procenat plastičnog otpada u okeanima (prema nekim procenama i do 46% u Pacifičkom tepihu) čine odbačene ribarske mreže i oprema. Prelazak na biljnu ishranu i smanjenje potražnje za ribom direktno utiče na smanjenje ovog najopasnijeg oblika otpada koji guši i neuston i krupne životinje.
• Svaka plastična kesa koju ne kupimo, ceger koji ponesemo i rinfuzna kupovina koju obavimo, znači jedan komad plastike manje koji bi potencijalno mogao postati deo "sedmog kontinenta".
• Podrška brendovima koji koriste biorazgradive materijale ili staklo umesto plastike šalje jasnu poruku tržištu.

Pre nego što intervenišemo ogromnim industrijskim postrojenjima na otvorenom moru, moramo razumeti punu sliku. Cilj je očistiti okean, a ne nehotice uništiti njegove najsitnije, ali vitalne čuvare. Rešenje verovatno leži u prevenciji dolaska plastike u more, a ne samo u njenom mehaničkom uklanjanju kada je šteta već načinjena.