Ozi Ozborn između dve krajnosti: Za jedne je otišao kao heroj, za druge kao zlostavljač životinja

Vest o smrti Ozija Ozborna odjeknula je svetom - otišao je čovek koji je obeležio decenije rokenrola, ali i neko čiji je odnos prema životinjama ostavio duboke ožiljke, ne samo u muzičkoj kulturi već i u zajednicama koje se bore za prava životinja.

Ozi, poznat kao Princ tame, bio je frontmen kultnog benda Black Sabbath, jedan od pionira hevi metala, ikona šoka i dekadencije, ali i čovek kompleksne i često kontradiktorne prošlosti. Njegov život bio je isprepletan traumama, zavisnostima, ispadima i povremenim pokušajima iskupljenja - posebno kada su u pitanju životinje.

Od klanice do inspirativnog filma

Pre nego što je postao planetarno poznat, Ozi je radio u klanici u rodnom Birmingemu. Taj posao, kako je kasnije opisao, bio je traumatičan: “Smrad smrti ostajao mi je u odeći”. Upravo to iskustvo oblikovalo je njegov pogled na svet, ali ne na način na koji bi se možda očekivalo. Iako je kasnije govorio da bi svaki mesožder trebalo da jednom u životu poseti klanicu, dodao je i da bi i dalje ubio životinju za sopstvenu ishranu - ako bi morao.

Zanimljivo je da se 2010-ih na kratko oprobao i u veganstvu, nakon što je pogledao dokumentarac Forks Over Knives. Tada je izjavio da se “oseća bolje u sopstvenoj koži” otkako je izbacio meso i mlečne proizvode. Međutim, to je bio samo kratak eksperiment, jer se ubrzo vratio starim navikama, iako je kasnije javno podržavao neke kampanje PETA-e protiv zlostavljanja mačaka.

Brutalne epizode koje ga prate

Ozijeva reputacija kao šok-performera često je prevazilazila granice muzičkog izraza. Mnogi će ga zauvek pamtiti po tome što je na sceni odgrizao glavu slepom mišu, ali i po ranijem incidentu kada je tokom sastanka sa predstavnicima izdavačke kuće odgrizao glavu golubu. Ovi postupci naišli su na oštru osudu, posebno od strane boraca za prava životinja.

Ali verovatno najšokantnija i najtragičnija epizoda dogodila se početkom osamdesetih, kada je u psihotičnoj epizodi izazvanoj zavisnošću, u jednom danu pucao i ubio svih 17 svojih mačaka. “Bio sam olupina… poslednja kap je bila kad sam pucao u sve naše mačke,” rekao je kasnije. U tom trenutku ga je, kako se priča, Šeron pronašla ispod klavira, obučenog u belo odelo, sa puškom u jednoj i nožem u drugoj ruci. Taj događaj je bio i simbolični kraj njegovog prvog braka, ali i prelomni trenutak koji je vodio ka rehabilitaciji.

Heroj za jedne, monstrum za druge

Uprkos svim kontroverzama, kasnije u životu Ozi se okrenuo spasavanju pasa - imao ih je čak 17, i priključio se PETA kampanjjama. Organizacija ga je, povodom njegove smrti, opisala kao čoveka koji je “pokazivao nežnu stranu prema životinjama”, iako u toj objavi naravno nisu ni pomenuli slepog miša.

Međutim, komentari na mrežama su nemilosrdni. Na Instagramu se mogu pročitati poruke poput: “Ne povezujem ovog čoveka ni na koji način sa veganizmom.”, “Ozi je legenda, ali njegovo ponašanje prema životinjama daleko je od uzornog.”, “Ubio je 17 svojih mačaka, pucao u ptice i mačke tokom karantina, i profitirao na zlostavljanju.”. Neki ga ipak i dalje vole, ali uz dozu gorčine: “Volim životinje i volim Ozija, ali droga ga je pretvorila u vrlo mračnu osobu, daleko od ikakvog uzora.”

Dve strane jednog Ozija

U Oziju Ozbornu uvek su koegzistirale dve krajnosti - demonski šoumen i porodični čovek, čovek koji je ubijao iz haosa i onaj koji je kasnije pokušavao da se iskupi. Njegova smrt ostavlja za sobom kompleksno nasleđe: on će za jedne ostati rok legenda, za druge zlostavljač životinja koji nikada nije odgovarao za ono što je učinio. A možda je istina negde između, u borbi jednog čoveka sa sopstvenim demonima, javnošću i sopstvenom savešću.