Lidl objavio skok prodaje biljnih proizvoda od čak 694%: Vege revolucija u Evropi

U Evropi se poslednjih godina odvija tiha, ali neprekidna plant-based revolucija (tranzicija ka više biljne hrane). Dok se kod nas i dalje veruje da obrok bez mesa „nije pravi obrok“, mnoge države širom našeg kontinenta već uveliko teže tome da promene svoje prehrambene navike. Zašto?

• Zdravlje – veći unos biljnih namirnica povezan je nesumnjivo sa manjim rizikom od gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
• Ekologija – stočarstvo je jedan od glavnih izvora gasova staklene bašte i prekomerne potrošnje resursa, dok biljna ishrana značajno smanjuje taj pritisak.
• Ekonomija – rastuća potražnja za plant-based hranom otvara nova tržišta i prilike za proizvođače.

Zato ne čudi što mnoge evropske zemlje već imaju donete nacionalne strategije kojima podstiču veću proizvodnju i potrošnju biljne hrane – od ulaganja u istraživanja, preko podrške poljoprivrednicima, do edukacije stanovništva.

Lidl u Britaniji objavio neverovatan skok prodaje biljnih proizvoda u 2025.!

Jedan od najzanimljivijih primera ubrzanja plant based tranzicije dolazi iz Britanije. Tamošnji Lidl je premašio svoj cilj za 2025. – umesto planiranog povećanja od 400%, prodaja biljnih proizvoda porasla je za neverovatnih 694%!

Njihova vizija? Da do 2030. čak 25% ukupno prodatih proteina bude biljnog porekla, u skladu sa naučno ustanovljenim modelom „Ishrane za planetu“ (tzv. Planetary Health Diet) – načinom ishrane koji bi balansirao potrebe rastuće ljudske populacije i planete.

Lidlova linija plant based proizvoda pod nazivom Vemondo Plant! nastavlja da raste i trenutno su u britanskim radnjama dodali još preko 20 novih proizvoda, od mariniranog tofua, falafela, veganskih kobasica, do veganskih tortelina.

Neočekivani veganski raj u srcu Evrope – Varšava (Poljska)

Još jedan neverovatan primer toga koliko je odmakla plant based revolucija u Evropi, dolazi potpuno neočekivano iz – Poljske. U članku Gardijana, pročitali smo i ovaj iznenađujući opis tipične gastro ponude jednog prosečnog dela grada u Varšavi:

„U mom kvartu su trenutno dva veganska suši restorana, tri veganska mesta sa ramenom, nekoliko veganskih delikatesa, obilje veganskih pekara, pa čak i restoran sa veganskom verzijom pekinške patke – i dobra je! Sve regularne prodavnice i marketi imaju veganske odeljke.“

Ako vam ovo zvuči kao Los Anđeles, London ili Kopenhagen – nije. Ovo je Varšava. Nekada poznat po kobasicama, to je sada grad koji je već nekoliko godina na listi top vegan-friendly destinacija na svetu, a 2022. godine je proglašen i brojem jedan po izboru National Geographic-a.

Ono što je nekada bila zemlja konzervativne kuhinje, sada je doživela tihu vegansku (plant based) revoluciju.

A gde je Srbija?

Dok se u Evropi ubrzano razvija nova kultura ishrane koja forsira biljne opcije, kod nas i dalje dominira monotona kombinacija mesa, prerađevina, sireva, hleba i krompira. Ipak, ako želimo da uhvatimo korak sa modernim trendovima – i da istovremeno unapredimo zdravlje, zaštitimo životnu sredinu i otvorimo nova tržišta – krajnje je vreme da razmislimo o većem uvođenju biljne hrane u naše domaće kuhinje i restorane.

Šta čekamo?

• Već danas možemo dodati više povrća, mahunarki i celovitih žitarica u jelovnik.
• Supermarketi mogu pratiti Lidl-ov primer i ulagati u širenje plant-based ponude.
• Potrebno je i osmišljavanje strategije na državnom nivou - koja bi pomogla poljoprivrednicima i proizvođačima hrane da prepoznaju i razviju nove prilike koje će se ukazati na tržištu.

Stanje planete i tržište hrane jasno pokazuju u kom pravcu ide svet. Ako želimo da Srbija ne ostane na začelju ove velike tranzicije, moramo se otvoriti ka promenama. I nije u pitanju nikakva „moda“, već suštinski benefiti koje možemo doneti našem zdravlju, ekonomiji, životnoj okolini i planeti.

Akcije koje svako od nas može odmah da preduzme:

• Probaj izazov „7 biljaka za 7 dana“ – svakog dana dodaj u jelovnik po jednu novu biljnu namirnicu koju inače ne jedeš često.
• Na pijaci kupi nešto novo – sledeći put kada odeš u nabavku, izaberi povrće, voće ili mahunarku koju nikada nisi kupio/la.
• Jedan biljni dan nedeljno – uvedi na pr. „Ponedeljak bez mesa“ (ili bilo koji dan koji ti odgovara) i ceo dan kuvaj samo biljna jela.
• Eksperimentiši sa receptima – napravi domaći humus, probaj vege ćufte od sočiva, ili ispeci kolač bez jaja i mleka.
• Podeli obrok sa porodicom ili prijateljima – skuvaj neko novo i interesantno biljno jelo, da iznenadiš i podeliš nove ukuse sa dragim ljudima na porodičnom okupljanju.

Vreme je da i mi u Srbiji otkrijemo da biljna hrana ne znači odricanje, već otvaranje ka bogatstvu ukusa i mogućnosti. Jedan obrok možda ne može da promeni mnogo, ali milioni obroka zajedno - mogu da promene svet.