Alergije na udaru: Može li nam ishrana bazirana na biljnim namirnicama pomoći?

Povećanje učestalosti alergija poslednjih decenija može biti povezano sa modernim načinom ishrane, koji uključuje prerađene namirnice, visoki unos zasićenih masti, rafinisanih ugljenih hidrata, tekućih šećera i smanjen unos vlakana. Iako nije potvrđeno da biljna ishrana direktno leči alergije, postoje istraživanja koja sugerišu da promene u ishrani, kao što su povećanje unosa biljnih namirnica, mogu pozitivno uticati na imunitet, smanjiti upalu i smanjiti simptome alergija. Takođe, prehrambene navike koje favorizuju biljne izvore proteina mogu smanjiti upalne procese u organizmu, koji su često povezani sa alergijama.

Uloga mlečnih proizvoda

Jedan od mogućih faktora koji utiču na alergijske reakcije je konzumacija mlečnih proizvoda. Davna istraživanja su pokazala da eliminacija mlečnih proizvoda značajno poboljšava zdravlje osoba sa hroničnim respiratornim problemima. Iako nije zagarantovano da će svi pacijenti doživeti poboljšanje, eliminacija mleka i mlečnih proizvoda može biti vredan eksperiment za one koji se bore sa začepljenošću sinusa, astmom i respiratornim infekcijama.

Ishrana bogata vlaknima i zdravlje crevne flore

Zdravlje crevne flore (mikrobiom) ima ključnu ulogu u funkcionisanju imunološkog sistema. Vlakna iz biljne hrane služe kao "hrana" za korisne bakterije u crevima, što dovodi do povećanja broja korisnih sojeva bakterija poput bifidobakterija. Bakterije koje žive u crevima pomažu u održavanju ravnoteže imuniteta i mogu smanjiti upalne procese, koji su osnova za razvoj alergijskih reakcija.

Kod trudnica i novorođenčadi, probiotski suplementi sa korisnim bakterijama, poput bifidobakterija, smanjili su rizik od ekcema, koji je često povezan sa alergijama. Takođe, istraživanja pokazuju da kombinacija oralne imunoterapije i probiotika može dugoročno smanjiti osetljivost na alergene, kao što je slučaj sa alergijom na kikiriki. Pored toga, povećanje unosa prebiotskih vlakana, koja podstiču rast korisnih bakterija, može biti od pomoći u smanjenju osetljivosti na alergene, uključujući polen, grinje i životinjsku dlaku.

Antioksidansi i borba protiv upala

Alergijske reakcije povezane su sa upalnim procesima u organizmu. Ishrana bogata antioksidansima, poput voća, povrća, orašastih plodova i mahunarki (izvor vitamina C, beta-karotena, flavonoida i drugih fitonutrijenata), može pomoći u smanjenju simptoma alergijskih bolesti.

Studije pokazuju da konzumacija voća i povrća može smanjiti ozbiljnost alergijskih simptoma i potrebu za lekovima - zaštitni efekat protiv astme, rinitisa i alergijskog dermatitisa.

Biljna ishrana kao mogući lek za alergije

Istraživanja su pokazala da zapadnjačka ishrana, bogata prerađenim namirnicama, mesom i mlečnim proizvodima, povećava rizik od alergijskih bolesti, dok mediteranska i biljna ishrana deluju zaštitno.

Mediteranska i biljna ishrana često se preporučuju zbog svojih protivupalnih svojstava i pozitivnog uticaja na zdravlje. Mediteranska ishrana, koja uključuje visok unos povrća, voća, integralnih žitarica, maslinovog ulja i ribe, poznata je po tome što smanjuje rizik od upalnih bolesti, uključujući alergije. Sa drudge strane, biljna ishrana se bazira na voću, povrću, mahunarkama, orašastim plodovima i integralnim žitaricama, što doprinosi smanjenju rizika od alergija kroz poboljšanje ravnoteže imuniteta i smanjenje upalnih procesa.

Ključni faktori koji povećavaju rizik od alergija

• Ishrana bogata zasićenim mastima i prostim šećerima
• Nizak unos vlakana, voća i povrća
• Disbalans omega-6 i omega-3 masnih kiselina
• Nedostatak esencijalnih vitamina i minerala

Biljke i kvalitet vazduha

Pored koristi koje biljke imaju kroz ishranu, one mogu poboljšati kvalitet vazduha u prostorijama, smanjujući nivo alergena i štetnih materija u zatvorenom prostoru. Biljke poput lavande, aloe vera, biljke spatifilum i sanseverija poznate su po tome što pomažu u filtriranju vazduha i smanjuju nivo prašine, bakterija i drugih alergenih čestica. Zatvoreni prostor sa biljkama može smanjiti nivo VOC-a (volatilnih organskih jedinjenja) koja se nalaze u deterdžentima, nameštaju i drugim proizvodima, a koja mogu pogoršati simptome alergija.

Dok još uvek nema dovoljno istraživanja koja bi definitivno dokazala da biljna ishrana može izlečiti alergije, sve više dokaza ukazuje na njen pozitivan uticaj na simptome alergijskih bolesti. Eliminacija mlečnih proizvoda, povećan unos vlakana i antioksidanasa, kao i održavanje zdravog crevnog mikrobioma, mogu doprineti jačanju imuniteta i boljoj otpornosti na alergene.