Zastrašujuće, ali nismo nemoćne: Zašto žene 2 puta češće dobijaju Alchajmerovu bolest?

Mi žene veliki deo života posvetimo brizi o drugima. I u tom procesu često uspemo da izgubimo iz vida jednu vrlo važnu osobu – same sebe. E to bi trebalo da promenimo, a naročito ako želimo da „dobro“ ostarimo i sačuvamo jedan od glavnih temelja zdravlja u starosti – naš mozak. Širem auditorijumu je malo poznata zastrašujuća činjenica o zdravlju mozga, a to je da žene imaju skoro 2 puta veći rizik da obole od Alchajmerove bolesti, jednog od oblika demencije.

Čak i naučna zajednica priznaje da su istraživanja o zdravlju mozga tokom godina premalo pažnje posvetila specifičnostima kod žena, pa se dugo smatralo da je veća učestalost Alchajmera među njima povezana prosto sa činjenicom da žene u proseku žive duže. Ipak, da je to jedini razlog, žene bi češće oboljevale i od drugih neurodegenerativnih stanja povezanih sa starenjem, kao što su Parkinsonova bolest (koju češće dobijaju muškarci) ili vaskularna demencija (učestalost je otprilike podjednaka kod muškaraca i žena).

Poslednje dve decenije, međutim, nauka sve više fokus okreće ka specifičnostima mozga žene – na koji način naš mozak stari i kada te promene počinju, kako bi dobile šansu da preduzmemo korake pre nego što se pojave prvi simptomi bolesti.

Ženski mozak stari drugačije

Nauka je otkrila da je menopauza trenutak prekretnice kada je zdravlje mozga kod žene u pitanju. Tokom tog prelaznog perioda, nivoi estrogena, hormona koji ima moćne neuroprotektivne efekte – dramatično opadaju. Pronađeno je naime da estrogen direktno pomaže moždanim ćelijama da efikasnije koriste glukozu za energiju, da potpomaže komunikaciju između neurona, ali i da utiče na smanjenje upalnih procesa. Kada nivo estrogena opadne, smanjuju se i ovi moćni zaštitni efekti, što naš čini podložnijim oštećenjima i posledicama starenja.

Istraživanja su otkrila nekoliko faktora koji doprinose da žene imaju mnogo veći rizik od Alchajmerove bolesti:

• Hormonske promene – Gubitak estrogena nakon menopauze povezan je sa znacima starenja mozga (smanjenje zapremine pojedinih ključnih delova) i slabljenjem energetskog metabolizma u mozgu;
• Genetika – Žene koje nose rizični APOE4 gen imaju veću šansu do obole od Alchajmerove bolesti od muškaraca sa istim genom;
• Gorivo za mozak se neefikasnije koristi: Posle menopauze, ženski mozak često se prebacuje sa glukoze na manje efikasne izvore energije, što ubrzava propadanje mozga;
• Kasna dijagnoza: Pošto žene često prednjače u odnosu na muškarce u verbalnoj memoriji, rani simptomi slabljenja mogu proći neopaženo, što vodi zakasnelom postavljanju dijagnoze;

Rani simptomi Alchajmera kod žena

Prvi simptomi su nažalost često suptilni, pa ih je lako prevideti. I nije u pitanju samo slabljenje pamćenja, već se kod žena rano mogu pojaviti sledeći upozoravajući simptomi:

• Anksioznost i depresija
• Poremećaji sna
• Teškoće sa koncentracijom
• „Moždana magla“, odnosno češća stanja konfuzije

Nažalost, na ovakve simptome se često ne obraća pažnja, već se otpisuju sa - „to su hormoni“ ili „sve je to normalan deo starenja“, a mogu zapravo biti rani znaci upozorenja da je počeo proces kognitivnog propadanja mozga.

Mere stila života kojima možemo na vreme zaštiti naš mozak

Naravno da ima dobrih vesti, čak iako smo žene, pa čak i u slučajevima kada nosimo povišen genetski rizik za Alchajmerovu bolest. Naime, nauka je pokazala da mere stila života mogu odigrati ogromnu ulogu u očuvanju kognitivnih funkcija mozga. Za sledeće postoji obilje naučnih dokaza o efikasnosti:

• Redovno vežbanje - Čak i samo 30 minuta žustre šetnje ili vežbanja dnevno može popraviti priliv krvi u mozak i smanjiti upalne procese;
• Davanje prioriteta hrani koja pomaže zdravlje mozga – Ishrana u kojoj preovlađuju biljne namirnice, kao što je mediteranska ili celovita plant based (biljna) ishrana - bogate povrćem, mahunarkama, lisnatim zelenim povrćem, bobičastim voćem, celim žitaricama i zdravim mastima, može značajno da smanji rizik;
• Redovan i kvalitetan san – Hroničan nedostatak sna je veliki faktor rizika za zdravlje mozga, pa treba težiti ka 7-8 sati kvalitetnog sna;
• Stimulacija mozga kroz složene zadatke – Čitajte, učite, savladajte novi strani jezik, vežbajte plesne korake ili muzički instrument, budite radoznali, nađite partnera za stimulativne intelektualne razgovore, itd…
• Družite se, negujte socijalne veze – Izbegavajte izolaciju, jer je naučno dokazano da su socijalne interakcije esencijalne za zdravlje mozga;

Specifične mere koje možemo preduzeti

Zaštitni efekat estrogena na mozak je izuzetno važan, jer je nauka pronašla da žene koje imaju kraći reproduktivni period (između prve menstruacije i menopauze, kada smo pod dejstvom estrogena) imaju čak 20-30 % veći rizik da dobiju Alchajmerovu bolest.

Ukoliko rano izgubimo menstruaciju ili smo zabrinute za rizik zbog drugih razloga, postoji mogućnost da, uz konsultaciju sa lekarom, uradimo genetsko testiranje na APOE4 gen. Možemo imati samo jednu ili dve kopije ovog gena (od jednog ili oba roditelja), ali čak i samo jedna nosi znatno uvećan rizik od bolesti. Pravovremeno testiranje može nam omogućiti da:

• Na vreme preduzmemo preventivne mere;
• Pažljivije zajedno sa svojim doktorom pratimo naše kognitivno zdravlje;
• Istražimo na vreme razne opcije: primena zdavije ishrane, hormonska terapija (ako je primenljiva) i redovne skrininge zdravlja mozga.

Propadanje mozga svakako se ne dešava preko noći, već se po rečima naučnika razvija kod žena čak i 2 deceniije pre pojave simptoma. Zato je svest o rizicima već u periodu srednjih godina (ali i ranije) ključ za prevenciju. Kao žene, naučene smo da brinemo o svima drugima, ali sada je vreme da brinemo i o sebi – ali u budućnosti.