Biljka gorkog ukusa i moćnih svojstava: Leči stomačne tegobe, smanjuje upale i ubija parazite

Pelin je lekovita biljka prepoznatljivog, gorkog ukusa i jakog mirisa, vekovima je zauzimao posebno mesto u tradicionalnoj medicini mnogih kultura. Od drevnih carskih zapisa do manastirskih rukopisa, pelen je bio cenjen zbog svojih gorkih tonova, jedinstvenog mirisa i snažnog dejstva na telo i um. Iako je danas kod nas najpoznatiji kao sastojak pelinkovca, a u svetu absinta, pelin se danas sve više koristi u obliku suplemenata, tinktura i čajeva najčešće za poboljšanje varenja, smanjenje upala, borbu protiv parazita i infekcija.

Međutim, važno je znati da prirodni pelin sadrži tujon, jedinjenje koje u većim količinama može biti neurotoksično. Zbog toga proizvodi od pelina koji se prodaju kao suplementi moraju biti bez tujona, što garantuje njihovu sigurnu upotrebu.

Pelin kroz vekove - od božanskog leka do savremenih istraživanja

Pelin je lekovita biljka s bogatom istorijom - još u 2800. godini p.n.e. kineski car Šen-Nung ga je preporučivao kao zaštitu od otrova, a tragovi njegove upotrebe vode nas i do drevnog Egipta i biblijskih tekstova. Antički mislioci poput Pitagore i Hipokrata koristili su ga za porođaje, reumu i ženske tegobe, dok je latinski naziv Artemisia povezano sa boginjom Artemidom, zaštitnicom žena.

U srednjem veku pelen se koristio ne samo kao lek, već i kao sredstvo protiv insekata i parazita - monasi su ga čak dodavali mastilu da sačuvaju spise od moljaca. Danas znamo da pelen ima protivupalna, antimikrobna i antioksidativna svojstva, ali zbog sastojka tujona treba ga koristiti pažljivo. Vekovima star, a i dalje intrigantan, pelin ostaje biljka vredna poštovanja i opreza.

Hemijski sastav pelina

Pelin se najčešće koristi kao čaj, tinktura ili etarsko ulje karakteristične zelenkasto-plavičaste boje. Pored toga, sadrži i brojne gorke supstance poput absintiina, artemisina i heterozida absintina. U njegovom sastavu nalaze se i flavonoidi, tanini, vitamin C, te organske kiseline poput jabučne, ćilibarne i taninske. Etarsko ulje pelina naročito je poznato po prisustvu tujona, terpenskih jedinjenja, azulena, kao i minerala poput kalijuma i mangana.

Za lekovitu upotrebu beru se listovi pre nego što biljka procveta ili gornji zeljasti delovi tokom cvetanja.

Potencijalne zdravstvene koristi

Iako su mnoge koristi pelina potvrđene kroz narodnu primenu, naučni dokazi su i dalje ograničeni. Ipak, neka istraživanja pokazuju da ova biljka može imati sledeće pozitivne efekte:

• Podstiče varenje

Pelin se tradicionalno koristi kod tegoba kao što su nadutost, gasovi, gastritis i problemi sa žučnom kesom. Njegovi aktivni sastojci podstiču lučenje želudačnih sokova, enzima i žuči, što može pomoći pri varenju hrane i ublažiti zatvor. Takođe se veruje da povećava izlučivanje pljuvačke i sluzi u želucu, što može zaštititi sluzokožu i smanjiti osećaj gorušice i kiselosti.

• Smanjuje bol i upalu

Pored tujona, pelin sadrži artemizinin, jedinjenje koje može delovati protivupalno. Ova komponenta pomaže u ublažavanju bola tako što utiče na citokine - proteine koji igraju ključnu ulogu u razvoju upale.

Neka manja klinička ispitivanja su pokazala da uzimanje ekstrakta pelina može ublažiti bol kod osoba koje imaju osteoartritis ili reumatoidni artritis posebno kada se koristi uz standardnu terapiju.

• Pomaže u borbi protiv parazita

Iako se ova praksa retko koristi u savremenoj medicini, savremena istraživanja su potvrdila da pelin ima antiparazitska svojstva, naročito protiv vrste pantljičare Hymenolepis nana. Ono što je posebno zanimljivo jeste da H. nana postaje sve otpornija na konvencionalne lekove, pa se istražuje da li bi kombinacija pelina i lekova mogla biti efikasnije rešenje.

• Deluje antibakterijski i antigljivično

Pelin sadrži i kamfor, jedinjenje koje ima izražena antibakterijska i antigljivična svojstva. Istraživanja su pokazala da pelin može delovati protiv bakterije Staphylococcus aureus, kao i protiv gljivica iz roda Candida koje uzrokuju oralne i vaginalne infekcije. Ipak, efekti zabeleženi u laboratoriji nisu uvek potvrđeni kod ljudi ili životinja.

Moguće nuspojave i rizici

Uprkos potencijalnim koristima, pelin nije bez rizika. Tujon, prisutan u prirodnom pelinu, u većim količinama može izazvati:

• Napade i konvulzije
• Halucinacije
• Nesanicu
• Neurološke poremećaje

Čak i u dozvoljenim količinama, pelin može izazvati blaže neželjene efekte kao što su mučnina, vrtoglavica, bolovi u stomaku, drhtavica, nemir i problemi sa snom.

Pelin je moćna lekovita biljka sa dugačkom tradicijom upotrebe. Njegov gorak ukus i aromatična svojstva kriju potencijal za poboljšanje varenja, ublažavanje bola, borbu protiv parazita i infekcija. Međutim, upotreba pelina mora biti pažljivo dozirana i uvek pod nadzorom stručnjaka, posebno zato što prirodni pelin sadrži tujon, jedinjenje koje može biti opasno u velikim količinama.