Revolucionarno: Naučnici otkrili da se ovom ishranom može popraviti stanje demencije i Alchajmera
Svetski ekspert na polju lifestyle medicine, Dr Din Orniš, objavio je pre nekoliko dana dugo iščekivane rezultate svoje poslednje kliničke studije, u kojoj je sa svojim timom ispitao mogućnost zaustavljanja progresije, ali i poboljšanja stanja kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću isključivo pomoću zdrave ishrane i drastičnih promena stila života.
Dr Din Orniš je bio prvi stručnjak koji je u okviru slučajne i kontrolisane studije pokazao da lifestyle program koji uključuje biljnu ishranu, ali i druge mere aktivnog unapređenja stila života, može ne samo zaustaviti progresiju najčešćeg ubice današnjice – srčane bolesti, već i preokrenuti tok bolesti, otvarajući začepljene arterije bez korišćenja lekova ili primene hirurških metoda.
Osim toga, dr Orniš je sa svojim timom pokazao da isti intenzivni program plant based ishrane i promena stila života može preokrenuti i tok bolesti kod pacijenata sa rakom prostate u ranom stadijumu. Još jedna studija dr Orniš-a je pronašla potencijal biljne ishrane i promena stila života da utiču i na povećanje dužine telomera (završetaka hromozoma), povezano sa dugovečnošću.
Međutim, kada je objavio svoju nameru da pokuša da preokrene neumoljiv tok Alchajmerove bolesti pomoću intenzivnog lifestyle programa, dobar deo čak i njegovih najvećih poštovalaca je bio skeptičan u pogledu ishoda takvog poduhvata.
Faktori koji nas dovode u rizik od Alchajmerove bolesti
Začepljene arterije i visok nivo holesterola u krvi prepoznati su kao faktor rizika za razvoj Alchajmerove bolesti. Pa tako osobe koje imaju ukupan holesterol blizu 6 mmol/L ili više, mogu imati skoro 25 puta veću šansu da za 10-15 godina razviju amiloidni plak (povezan sa nastankom Alchajmera). Dodatni rizik donosi eventualna genetska sklonost, u vidu varijacije tzv. APOE gena koji može da doprinese visokom nivou holesterola u krvi, ali i oboljevanju od Alchajmerove bolesti.
Međutim, dok genetika sigurno ima ulogu, ishrana i stil života su takođe jako važni. O tome najbolje svedoče primeri kao što je paradoks Nigerije, gde je procenat stanovništva sa „genom za Alchajmera“ jedan od najviših na svetu, ali paradoksalno ova zemlja ima jednu od najnižih stopa oboljevanja od ove bolesti. Primer Nigerije samo potvrđuje pravilo da je „genetika ono što napuni pištolj, ali stil života povlači okidač“. Izgleda da Nigerijci imaju u proseku niže nivoe holesterola, čemu verovatno doprinosi i to što im u ishrani tradicionalno nisu previše zastupljene masnoće životinjskog porekla, kao ni industrijska hrana.
Ukorenjeno uverenje da isključivo genetika igra ulogu u oboljevanju, opovrgnuto je i studijama koje su potvrdile mogućnost prevencije Alchajmerove bolesti. Stručnjaci za prevenciju ove bolesti uz zdrav stil života preporučuju ishranu u kojoj treba da preovlađuju povrće, mahunarke, voće i cele žitarice, odnosno neprerađene biljne namirnice. Studije su pokazale da vegani i vegetarijanci imaju nekoliko puta manju šansu da postanu dementni, ali su pokazale i da čak i mali koraci, kao što je zamena samo 5% životinskih proteina u ishrani biljnim, može da smanji rizik da umremo sa demencijom.
Rezultati prve kliničke studije o moći ishrane i životnog stila u ublažavanju simptoma demencije
Ali prevencija je jedno, a preokrenuti tok bolesti kod već obolelih je nešto sasvim drugo. Dr Orniš i njegov tim su sproveli najnoviju slučajnu i kontrolisanu kliničku studiju kako bi videli da li se napredovanje Alchajmerove bolesti može usporiti, zaustaviti, a možda čak i preokrenuti. Slučajnim izborom podelili su 50 učesnika (svi u ranoj fazi Alchajmera) u dve grupe. Jedna grupa nije napravila nikakve promene stila života, a druga je tokom 20 nedjelja trajanja studije trebalo da se hrani celovitom plant based ishranom, da umereno vežba svakoga dana, da praktikuje tehnike opuštanja, kao i da ima podršku ostalih članova grupe.
Svim učesnicima su pre i posle urađeni standardni testovi memorije i drugih funkcija mozga, kao i biomarkera koji ukazuju na progresiju bolesti. Po standardnoj skali za procenu stanja demencije kontrolnoj grupi je stanje nastavilo da se pogoršava, ali je grupa na tretmanu ishranom i stilom života počela da pokazuje poboljšanje. Upoređujući stanje pacijenata u obe grupe na osnovu još nekoliko sistema i skala za procenu, potvrđeno je da se stanje bolesti kod članova kontrolne grupe pogoršalo (niko nije pokazao poboljšanje), a u interventnoj grupi 40% ljudi je nakon 5 meseci biljne ishrane i zdravog stila života pokazalo znake poboljšanja bolesti.
Tim dr Orniša je primetio i da je nivo poboljšanja kod pacijenata u interventnoj grupi bio direktno proporcionalan tome koliko su se striktno držali preporuka o ishrani i primeni drugih zdravih navika. Veći trud doneo je i veći napredak.
Kada ćemo konačno da damo prednost prevenciji u odnosu na skupe i često neefikasne "lekove"?
Sudeći po rezultatima studije dr Orniša, biljna ishrana i zdrav stil života su moćnije oružje protiv demencije i Alchajmera u odnosu na najnovije „lekove“ protiv ove bolesti, koji imaju manji procenat uspešnosti. Osim što koštaju više od 50.000 $ godišnje, među nuspojavama im je i 30% šanse da izazovu oticanje ili krvarenje u mozgu.
I za kraj ključno pitanje: Kako je plant based ishrana celovitim biljnim namirnicama, jedina vrsta ishrane za koju je pokazano ne samo da je moćna u prevenciji, već da može da pomogne i da se preokrene tok srčane bolesti, visokog krvnog pritiska, dijabetesa tip 2, pa evo izgleda i ranog Alchajmera, šta još treba da se desi da ona postane opšte prihvaćena i preporučena od strane lekara?
Povezane vesti
Muškarci, domaći zadatak za vas: Čuveni muzičar puni 60, a izgleda kao da mu je 30
Kako je to moguće: U 70-tim izgleda neverovatno, radi punom parom i prepuna je pozitivne energije
Obratite pažnju koje pivo pijete, ako vam je na srcu dobrobit životinja
Kome verovati: Doktor koji je propagirao čuvenu dijetu, a umro debeo i bolestan
Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
