Naučnici otkrivaju: Kako biljna ishrana može pomoći u prevenciji i usporavanju razvoja Parkinsonove bolesti

Sve više istraživanja ukazuje na to da biljna ishrana, poput veganske i mediteranske dijete (većinom bazirana na biljnim namirnicama), može pomoći u prevenciji Parkinsonove bolesti i usporavanju njenog napredovanja.

Procenjuje se da više od 10 miliona ljudi širom sveta živi sa Parkinsonovom bolešću. Bolest predstavlja progresivni neurodegenerativni poremećaj koji se manifestuje motornim simptomima poput tremora i ukočenosti mišića, ali i nemotornim problemima kao što su kognitivni pad i poremećaji raspoloženja.

Da li Parkinsonova bolest počinje u crevima?

Poslednja istraživanja sugerišu da bi Parkinsonova bolest mogla imati svoj početak u digestivnom sistemu. Naučnici su otkrili da se bolest može širiti putem vagusnog nerva - dugog moždanog živca koji povezuje creva i mozak. Ova teorija može objasniti zašto mnogi pacijenti godinama pre postavljanja dijagnoze imaju problema sa varenjem, uključujući hroničnu opstipaciju, koja podrazumeva retko, otežano ili nepotpuno pražnjenje creva.

U svetlu ovih otkrića, lekari sve češće preporučuju promene u ishrani kao deo tretmana, uz standardne terapije lekovima. Novo istraživanje objavljeno u decembru 2024. godine u časopisu Neuroscience uporedilo je različite dijete - mediteransku, vegansku, mesnu, paleo i ketogenu i njihove efekte na Parkinsonovu bolest.

Rezultati su pokazali da mediteranska dijeta, koja je većinom bazirana na biljnim namirnicama, pruža najveće zaštitne benefite - povezana je sa sporijim napredovanjem bolesti i nižim rizikom od obolevanja. Veganska ishrana takođe je pokazala pozitivne efekte.

Foto: Shutterstock

Kako biljna ishrana može pomoći u borbi protiv Parkinsonove bolesti?

Prema ovom istraživanju, biljna ishrana može pomoći u zaštiti mozga smanjenjem oksidativnog stresa i upalnih procesa u organizmu. Oksidativni stres nastaje kada postoji disbalans između slobodnih radikala i antioksidanasa, što može dovesti do oštećenja ćelija i ubrzanog propadanja neurona. Pored toga, hronična upala može dodatno narušiti funkciju nervnih ćelija odgovornih za pokrete.

Interesantno je da u regionima gde dominira biljna ishrana, poput istočne Azije i podsaharske Afrike, postoji niža stopa obolevanja od Parkinsonove bolesti - smatra se da je to posledica konzumiranja zelenog lisnatog povrća, orašastih plodova, semenki i čajeva koji mogu poboljšati zdravlje crevnog mikrobioma i smanjiti rizik od neurodegenerativnih oboljenja. Zato je preporuka konzumirati sledeće namirnice:

• Zeleno lisnato povrće (spanać, kelj, blitva) - bogato folatom i antioksidansima
• Brokoli i kupus - sadrže sulforafan, koji pomaže u borbi protiv oksidativnog stresa
• Paprika i paradajz - izvor vitamina C i karotenoida
• Bobičasto voće (borovnice, maline, kupine) - puno polifenola koji štite nervne ćelije
• Banane - bogate vitaminom B6, koji pomaže u regulaciji neurotransmitera
• Agrumi (narandže, limun) - odličan izvor vitamina C i flavonoida
• Spelta, ovas, heljda, smeđi pirinač - bogati vlaknima za zdravlje creva i stabilizaciju šećera u krvi
• Proso i kinoa - sadrže magnezijum, važan za funkciju nervnog sistema
• Sočivo, leblebija, pasulj - dobar izvor proteina i vlakana, pomažu u stabilizaciji energije i varenju
• Orah i badem - bogati omega-3 masnim kiselinama i vitaminom E, koji štiti mozak
• Čija, lan i susam - sadrže vlakna i zdrave masti, korisne za crevni mikrobiom
• Ekstra devičansko maslinovo ulje - snažan antiinflamatorni efekat
• Avokado - bogat zdravim mastima i vitaminima B kompleksa
• Zeleni i crni čaj - puni antioksidanasa koji podržavaju kognitivne funkcije
• Fermentisani napici (kombuha, kefir od kokosa) - pomažu zdravlju crevnog mikrobioma

Generalni pristup zdravlju

Parkinsonova fondacija preporučuje celovitu biljnu ishranu ne samo osobama koje žele smanjiti rizik od obolevanja, već i pacijentima koji već imaju Parkinsonovu bolest.

Međutim, ishrana je samo jedan deo slagalice - fizička aktivnost, kvalitetan san i ostali aspekti zdravog načina života takođe igraju ključnu ulogu u kontroli simptoma i usporavanju progresije bolesti.